Čuh njekijeh ja reći, još človik na svit saj Писац: Динко Рањина
149. pesma Pjesni razlike
Čuh njekijeh ja reći, još človik na svit saj
* * *
Čuh njekijeh ja reći, još človik na svit saj
u tuzi živeći da pati plač i vaj.
Dobro jes živiti, istom da k starosti
bude on priniti dni od sve mladosti.
A ovo ja velju sad, človiku da bolje
jes umrit prî, neg jad kuša zle nevolje,
blaženstvo najveće kad je š njim na sviti,
sva dobra kad sreće budu se skupiti;
er bolje kratak put bez truda imati,
nego dug, a zled čut, da t' srce sve rati.
Toj dobro viđu ja videći, da meni
ljuven jad dodija u muci pakljeni,
ne kteći milosti da meni vik stvori,
neka u zloj žalosti trudno me cvil mori.
Bolje moj mladosti jur biše umriti,
kad u nje milosti življaše na sviti;
ar ne bih nevolje, vaj, patil zlo dilo,
ka srce me kolje toliko nemilo,
da život zvat se moj drugo sad ne prima,
neg živi nepokoj, ki svrhe ne ima.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
