Чух њекијех ја рећи, још чловик на свит сај Писац: Динко Рањина
149. песма Пјесни разлике
Чух њекијех ја рећи, још чловик на свит сај
Чух њекијех ја рећи, још чловик на свит сај
у тузи живећи да пати плач и вај.
Добро јес живити, истом да к старости
буде он принити дни од све младости.
А ово ја вељу сад, чловику да боље
јес умрит прî, нег јад куша зле невоље,
блаженство највеће кад је ш њим на свити,
сва добра кад среће буду се скупити;
ер боље кратак пут без труда имати,
него дуг, а злед чут, да т' срце све рати.
Тој добро виђу ја видећи, да мени
љувен јад додија у муци пакљени,
не ктећи милости да мени вик створи,
нека у злој жалости трудно ме цвил мори.
Боље мој младости јур бише умрити,
кад у ње милости живљаше на свити;
ар не бих невоље, вај, патил зло дило,
ка срце ме коље толико немило,
да живот зват се мој друго сад не прима,
нег живи непокој, ки сврхе не има.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
