Зашто ја не умрих, госпође од госпој

Извор: Викизворник
Зашто ја не умрих, госпође од госпој
Писац: Шишко Менчетић
122. песма првог дела Рањинина зборника.


Зашто ја не умрих, госпође од госпој




Зашто ја не умрих, госпође од госпој,
   најпрво кад узрих анђелски урес твој?
Тер не бих патил сад горуште љувезни,
   с ке ми јест жесток јад и тужне бољезни;
   јер славни твој урес, мој венче гиздави, 5
   разгорил мене јес горуштом љубави;
ка љубав сатвори да цвијелим, да сам спет,
   у жељах да гори живот мој и памет.
   Зато ја праведно хтих да те послужу,
   да с мојим заједно образ твој садружу, 10
једа бих животу одмакал што рока
   и да ти љепоту не кажу с прирока.
   Али ти не хвалиш праведно служен'је
   и такођ не жалиш љувено тужен'је,
покли нећ да сам твој, поколи нећ к мени 15
   сврнути поглед свој и личци румени,
   поколи смилити неће ме твој урес
   за којим цвилити усилно мени јес.
Ох, ја мњах да слава вирнос јест сатворит
   и служба да права милос ће издворит!20




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.