Вукашин алити Љубав питур — Ле Сицилиен оу L'Амоур пеинтре/9
| ←Шена осма | Вукашин алити Љубав питур Писац: Молијер Шена девета |
Шена десета→ |
Џоно: Е бен, Коштица, наши посли иду ли што набоље?
Коштица: Госпару, ја сам дослек почео штогод кретат, ма...
Џоно: Не сметај се ништа; ја сам по срећи изнашо све што сам хотио и имат ћу срећу за уживат ону моју лијепу у ње дома. Намјерио сам се на Пера Ирбанди, нашега питура, који ими је реко да данаске има доћ за учинит ритрат овој драгој Гркињици; и како је он још одавна мој јаки пријатељ, хотио је служит моју љубав и пошло ме на своје мјесто. Дô ми је у исто доба једну књигу за да будем добро примјен. Ти знаш да сам се ја свеђ делекто пенгат и да кадгод учиним с пенилом не злијех ствари, засве овди хоће да се мало ствари пристоји једному властелину, анци да не има умјет ништа. Овако ћу имат слободу за видјет моју лијепу како год ја узтјебудем. Ма ја не вјерујем да они мој џиљозник, који ми свеђ додијева, не устије без пристанка уза њу стат и не забрани нам све што бисмо могли заједно говорит. Ну за ријет ти свеколико, имам по путу од једне младе робиње један начин справан за извадит ово драго чељаде из рука свога џиљозника, само да могу од ње чут да и она хоће исто што и ја.
Коштица: Пусти мене, ја ћу ти дат начин како ћеш се с њом тратењат. (Говори полако Џону на уши) Нећу да се рече да ја у овему послу не служим ништа. Кад ћеш ти отит?
Џоно: Сад ончас, справио сам све што ми је од потребе.
Коштица: Идем с моје стране за справит се и ја.
Џоно: Нећу губит времена; ола, чини ми се сто годишта докле је видим.
|