Vukašin aliti Ljubav pitur — Le Sicilien ou L'Amour peintre/8

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Vukašin aliti Ljubav pitur
Писац: Молијер
Šena osma


Šena osma


Koštica, četr skjave, Anica i Vukašin

(Koštica kanta u ovoj šeni, a skjave balaju mimo što on pristane kantat).

 
     Koštica (kanta): Gdi god vidi svoju gospoju
                         jedan stravljen vene i blijedi,
                         i ljubavnik lijepu svoju
                         svako u mjesto vjerno slijedi.
                      Nu nju dragi viku samu
                         ne ostavlja; straža kleta
                         protivi se svomu plamu
                         i svud njegov stupaj sreta.
                      I načinu po nijednomu
                         razumjet se ne da njima,
                         neg što ćute srcu u svomu
                         izgovarat samo očima.
                      Ah, vidje li nebo ikada
                         po udesu silnu komu
                         sličnu muku ovoj sada
                         jednom srcu ljuvenomu?
                                   *
              Skjave: Chiribirida, uhala!11
                         star bona turca,
                         non aver danara.
                         Ti voler comprara?
                         mi servir a ti,
                         se pagar per mi:
                         far bona cucina,
                         mi levar mattina,
                         far bollir caldara.
                         Parlara, parlara:
                         ti voler comprara?
                                   *
             Koštica: Ovo je boles vaj prihuda
                         koja srce muči odviše
                         ljubavniku svoga od truda
                         pod kom svakčas duša izdiše.
                      Nu prilijepa kâ ga travi
                         luda od straha vil ne preda,
                         zamjenitom neg ljubavi
                         s dobrijem okom ljubav gleda.
                      I sve nje su čestitosti
                         da ne uzmnaža plam ljuveni,
                         i da svudjer nje l'jeposti
                         ti su uzdasi posvetjeni.
                       Zgodit će se brzo dake
                         da će uživat svoju razbludu
                         i pak činit ruge svake
                         za rečenu čuvnju ludu.

               Skjave: Chiribirida, uhala!
                         Star bona turca,
                         non aver danara.
                         Ti voler comprara!
                         Mi servir a ti,
                         se pagar per mi:
                         far bona cucina,
                         mi levar mattina,
                         far bollir caldara.
                         Parlara, parlara:
                         ti voler comprara?

              Vukašin: Muzuvijeri draži, znajte,
                         dobavit će lasno vami
                         ta začinka kû pjevate
                         sto pritoka po leđami.

                       Chiribirida, uhala!
                         Mi ti non comprara,
                         ma ti bastonara,
                         se ti non andara.
                         Andara, andara,
                         o ti bastonara.

Pazi, koji su ovo muzuvijeri! Uljez'mo u našu kuću; nješto se razmislih ter već ne iđem na poso, a nješto se stiskiva i po nebu, strah me od godine. (Ko­štici) Još si tu, haranzado! nek te najdem drugi put ovdje!
     Koštica: Da dobro; kad je tako, znaj da moj gospar mahnita za njom i ne ima veće požude neg joj ukazat ljubav koju joj nosi; i samo da ona ustjebude, on će je uzet za svoju ženu.
     Vukašin: De dobro, kaži mu da mu je baš žirim i ranim za njega.
     Koštica: Imat ćemo je, oli hoć' oli neć.'
     Vukašin: Kako? šta? telbizu ...
     Koštica: Govorim ti, imat ćemo ti je u bradu.
     Vukašin: Ako ufatim ...
     Koštica: Možeš joj činit stražu koliko hoćeš: zakleo sam se da ima bit naša.
     Vukašin: E, pušti mene, imam te dofatit, i dopašćeš mi do šaka bez da se ja i trudim trčat za tobom. Ulovih te, ne staraj mi se.
     Koštica: Ulovit ćemo mi tebe; ona će bit naša žena; to je veće stvar, mo­že se rijet, učinjena. Oli imam poginut kô nijedan čovjek, oli ti je imam doklat.

Вињета1.png


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 347 година.