Вукашин алити Љубав питур — Ле Сицилиен оу L'Амоур пеинтре/5
| ←Шена четврта | Вукашин алити Љубав питур Писац: Молијер Шена пета |
Шена шеста→ |
Џоно: Не чујем никога да се креће. Коштица! Коштица!
Коштица (скривен за кантуном): Госпару.
Џоно: Дје си се то скрио?
Коштица: Јесу ли изишли она чељад?
Џоно: Ако није никога, нико се и не креће.
Коштица (иза како је изишо одонле дје се био скрио): Ако дођу, на вјеру ћу их наколечит.
Џоно: Како? сви наши труди даке бит ће залуду? I ови џиљозник, који нам је веће досадио, има се ругати свијем нашијем справама?
Коштица: Не, ћутим се назбиљ дје врим вас, и врим за моју час; нећу да се рече да је он дошо врха и мени и мојој фурбарији. Ја се ругам свијем његовијем запрјечицам и претенџам указат свакому таленат који ми су небеса удијелили.
Џоно: Хотио бих само да на који му драго начин, или с књигом или с поруком, буде дочут мисо коју имам за њу и примит опет одговор за знат што она ћути за мене, пак иза тега ласно је наћи начин ...
Коштица: Пусти мене самога; имам учинит толико и толико, да насврху ваља да ми једном веће чеда. Ход'мо веће се почело свитат; идем изнаћ чељади која ми су од потребе, пак ћу доћ овди и чекат докле ови џиљозник изиде.
|