Земља, кој зимњи хлад сјевера лис свену,
одјећу на се сад поставља зелену.
Воде, ке студено валовје лијевају,
прозрин'је цаклено свитло сад имају.
Морски вал, ки ради зиме зал тач бива,
ни с крајем у свади, ну мирно почива.
Птице се сад чују, гди творе свуд вел'је
пјен'је, ким кажују њих мило весел'је.
Сваки дух на свит сај, у себи ер је рад,
љувени пламен тај почиње казат сад.
Напокон све ћути промјену на свит сај,
а мој плач приљути све трпи један вај.
Тому ми узрок јес тај љубав неправа,
ка ми, вај, злу болес с чемером све дава.
