Шишмундо велики, ки спјева скровене
теј пјесни у дики од жеље љувене,
не могућ камену саграду зградити
подобну имену ја твому на свити,
твојему пепелу у жељах велми рад
ову ја веселу му пјесан спјевам сад.
Докли год на свит сај, ошад ноћ мркла ван,
узводи дзора тај умрлим бијели дан
летећи вик свуди и стјечућ већу час,
по устех од људи иће твој вјечни глас.
