Сунце нам се на море нагнуло

* * *

[Сунце нам се на море нагнуло]

Сунце нам се на море нагнуло,
а дивојка на биле баркуне.
Дивојка се сунцу наругала:
»Жарко сунце, липша сан од тебе,
и од тебе и од брата твога, 5
брата твога мисеца ноћнега!«
Сунце пошло богу на суђење:
»Мили боже, ча сан данас чуја,
од прокљете охоле дивојке;
рекла ми је да ј’ липча од мене 10
и од мене и од брата мога,
брата мога мисеца ноћнега.«
Бог је на то сунцу говоријо:
»Лако ћемо с прокљетом дјевојком,
ти у подне поцрни њој лице, 15
а ја ћу њој худу срићу дати,
худу срићу јунака јенога,
сиромаха, през ока деснога.«

Запис: Крница, 16. V. 1952., Н. Бонифачић Рожин,
ркп. ИНУ 89, бр. 70. Каизивала Љиљана Лагиња, 16. год.
стара, рођена у Јукићима.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг

---

Напомена

Завршетак нешто другачији него у већини њој сродних пјесама. Није особито успјела. Вукова варијанта прилично претискавана (читанке, хрестоматије).

Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка

1. Вук Стефановић Караџић, »Српске народне пјесме«. I., Беч, 1841., бр. пјесме 416 (»Дјевојка и сунце«). Почетни стих: »Девојка се сунцу противила«, Није означено одкуда је.

2. Миј. Стојановић, »Пучке приповиедке и пјесме«. Загреб, 1867. стр. 280—281 (»Дјевојка и сунце«). Почетни стих: »Дјевојка се до зоре«.

3. А Шеноа, »Антологија пјесничтва хрватскога и српскога«. Матица Хрватска, Загреб, 1876., стр. 22 (»Сунчева женидба«). Почетни стих: »Дјевојка је сунцу говорила«. Пјесма је из Босне. Нешто мало другачија од наше: сунце умјесто да опали дјевојци лице, а бог јој даде саката и сиромашна мужа, узима је за жену и с њом добије звијезду Даницу.

4. Др. Н. Андрић, »Хрватске народне пјесме«. VII. Матица Хрватска, Загреб, 1329., бр. пјесме: 220 (»Дјевојка се сунцу противила«). Почетни стих: »Била Милка једина у мајке«. Пјесма је из Крешева у Босни.

5. Ибид., 320 (»Од цуре усахнуло срце у јунаку«). Почетни стих: »Видјех чудо прије невиђено«. Пјесма је из Сарајева.

6. Ибид., X., 1942., бр. 23. стр. 171. (»Како ће јој потавнити лице«). Почетни стих: »Рано рани једина у мајке«. Пјесма је из Суботице.

7. О. Делорко, »Хрватске народне баладе и романце«. Зора, Загреб, 1951., бр. пјесме: 88 (»Мјесец богу тужбу даје«). Почетни стих: »Девојка се с месецом свадила«. Пјесма је из Славоније. У овој пјесми је мјесец замијенио сунце.

8. M. Бошковић-Стулли, ркп. ИНУ, 173, бр. 16. Почетни стих: »Сунце ми се на море нагнуло«. Дио пјесме с друкчијим, али сувислим свршетком. I у овом случају се фрагмент осамосталио.

Референце

Извор

Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 38-39.