Сунце нам се на море нагнуло

[Сунце нам се на море нагнуло]

Сунце нам се на море нагнуло,
а дивојка на биле баркуне.
Дивојка се сунцу наругала:
»Жарко сунце, липша сан од тебе,
и од тебе и од брата твога, 5
брата твога мисеца ноћнега!«
Сунце пошло богу на суђење:
»Мили боже, ча сан данас чуја,
од прокљете охоле дивојке;
рекла ми је да ј’ липча од мене 10
и од мене и од брата мога,
брата мога мисеца ноћнега.«
Бог је на то сунцу говоријо:
»Лако ћемо с прокљетом дјевојком,
ти у подне поцрни њој лице, 15
а ја ћу њој худу срићу дати,
худу срићу јунака јенога,
сиромаха, през ока деснога.«

Запис: Крница, 16. V. 1952., Н. Бонифачић Рожин,
ркп. ИНУ 89, бр. 70. Каизивала Љиљана Лагиња, 16. год.
стара, рођена у Јукићима.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг

Напомена[уреди]

Завршетак нешто другачији него у већини њој сродних пјесама. Није особито успјела. Вукова варијанта прилично претискавана (читанке, хрестоматије).

Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка[уреди]

1. Вук Стефановић Караџић, »Српске народне пјесме«. I., Беч, 1841., бр. пјесме 416 (»Дјевојка и сунце«). Почетни стих: »Девојка се сунцу противила«, Није означено одкуда је.

2. Миј. Стојановић, »Пучке приповиедке и пјесме«. Загреб, 1867. стр. 280—281 (»Дјевојка и сунце«). Почетни стих: »Дјевојка се до зоре«.

3. А Шеноа, »Антологија пјесничтва хрватскога и српскога«. Матица Хрватска, Загреб, 1876., стр. 22 (»Сунчева женидба«). Почетни стих: »Дјевојка је сунцу говорила«. Пјесма је из Босне. Нешто мало другачија од наше: сунце умјесто да опали дјевојци лице, а бог јој даде саката и сиромашна мужа, узима је за жену и с њом добије звијезду Даницу.

4. Др. Н. Андрић, »Хрватске народне пјесме«. VII. Матица Хрватска, Загреб, 1329., бр. пјесме: 220 (»Дјевојка се сунцу противила«). Почетни стих: »Била Милка једина у мајке«. Пјесма је из Крешева у Босни.

5. Ибид., 320 (»Од цуре усахнуло срце у јунаку«). Почетни стих: »Видјех чудо прије невиђено«. Пјесма је из Сарајева.

6. Ибид., X., 1942., бр. 23. стр. 171. (»Како ће јој потавнити лице«). Почетни стих: »Рано рани једина у мајке«. Пјесма је из Суботице.

7. О. Делорко, »Хрватске народне баладе и романце«. Зора, Загреб, 1951., бр. пјесме: 88 (»Мјесец богу тужбу даје«). Почетни стих: »Девојка се с месецом свадила«. Пјесма је из Славоније. У овој пјесми је мјесец замијенио сунце.

8. M. Бошковић-Стулли, ркп. ИНУ, 173, бр. 16. Почетни стих: »Сунце ми се на море нагнуло«. Дио пјесме с друкчијим, али сувислим свршетком. I у овом случају се фрагмент осамосталио.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 38-39.