Сунце нам се на море нагнуло
|
Напомена[уреди]
Завршетак нешто другачији него у већини њој сродних пјесама. Није особито успјела. Вукова варијанта прилично претискавана (читанке, хрестоматије).
Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка[уреди]
1. Вук Стефановић Караџић, »Српске народне пјесме«. I., Беч, 1841., бр. пјесме 416 (»Дјевојка и сунце«). Почетни стих: »Девојка се сунцу противила«, Није означено одкуда је.
2. Миј. Стојановић, »Пучке приповиедке и пјесме«. Загреб, 1867. стр. 280—281 (»Дјевојка и сунце«). Почетни стих: »Дјевојка се до зоре«.
3. А Шеноа, »Антологија пјесничтва хрватскога и српскога«. Матица Хрватска, Загреб, 1876., стр. 22 (»Сунчева женидба«). Почетни стих: »Дјевојка је сунцу говорила«. Пјесма је из Босне. Нешто мало другачија од наше: сунце умјесто да опали дјевојци лице, а бог јој даде саката и сиромашна мужа, узима је за жену и с њом добије звијезду Даницу.
4. Др. Н. Андрић, »Хрватске народне пјесме«. VII. Матица Хрватска, Загреб, 1329., бр. пјесме: 220 (»Дјевојка се сунцу противила«). Почетни стих: »Била Милка једина у мајке«. Пјесма је из Крешева у Босни.
5. Ибид., 320 (»Од цуре усахнуло срце у јунаку«). Почетни стих: »Видјех чудо прије невиђено«. Пјесма је из Сарајева.
6. Ибид., X., 1942., бр. 23. стр. 171. (»Како ће јој потавнити лице«). Почетни стих: »Рано рани једина у мајке«. Пјесма је из Суботице.
7. О. Делорко, »Хрватске народне баладе и романце«. Зора, Загреб, 1951., бр. пјесме: 88 (»Мјесец богу тужбу даје«). Почетни стих: »Девојка се с месецом свадила«. Пјесма је из Славоније. У овој пјесми је мјесец замијенио сунце.
8. M. Бошковић-Стулли, ркп. ИНУ, 173, бр. 16. Почетни стих: »Сунце ми се на море нагнуло«. Дио пјесме с друкчијим, али сувислим свршетком. I у овом случају се фрагмент осамосталио.
Референце[уреди]
Извор[уреди]
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 38-39.