Уставте се с вашијем коли,
брзи коњи, уставите,
тер васколик свијет околи
тмастијем мраком обујмите.
Уставте се, а то нека 5
и ја будем разгледати
град Дубровник, ки довијека
слободу ће уживати.
Засве у њему име моје
да још вику не познају, 10
покли лијепе сеј госпоје
у погледијех сунце имају.
Ну ко познат не ће мене,
очито ме ако виде,
гди ме круже мркле сјене, 15
гди ме облаци тмасти слиде.
Ја сам она, ка од злоћа
вилињијех сам узрок звана,
мати наказни и страхоћа,
тамна сестра свијетла дана. 20
Ну ја она сам опет права
од разблуда мајка мила,
од раскола, од забава
и од слацијех узрок дила.
У мом крилу и покоју 25
трудан сред сна свак почива,
а љубовник лијепу своју
сред пернице мило ужива.
Ја краљица подносита
јесам тмастијех мрклијех тмина, 30
ја бојница гласовита
од небескијех подкрајина.
Под мом власти стат охоли
војевода се мјесец види,
јаснијех звијезда свуд околи 35
гди га војска многа слиди.
I ја с њиме оружана
мрклијем тминам, смјенством мнозим,
добитница свијетла дана
свијетлос гоним, мрак доносим. 40
Ноћ сам она ја истина
кћи од земље свијем простране,
ка могућством мрклијех тмина
обујмујем сваке стране.
Љубовници, и од вас једа 45
слика моја није познана,
ка вашијех од засједа
и од крађа сам друга избрана.
Колик(р)ат вас блага и мила
ктјех у скуту мом тајати, 50
да слободно лијепијех вила
будете урес уживати.
I ви лијепе о госпоје,
ке сте сунце мој тамности,
у мом скуту знате које 55
уживате свеђ радости.
Али видим, гди је у труду
свака од вас проблиједјела
бојећи се, да не буду
скровна казат ваша дјела. 60
Ах не смета цића тога
ни се страши ваша дика,
нег слободно свака свога
прима у крило љубовника.
Ја ћу све свеђјер она бити, 65
ка ћу отајства сва љувена
ко и досле и одсад крити
у скут тмастијех мојијех сјена.
Али која ово чуда,
ке ли справе гледам оди, 70
тко ли смућен и пун труда
из далека оно ходи?
Страшимира је оно издавна
Татархана бојна слика,
кога од Татар круна славна 75
чини охола веома и прика.
Немио, гњеван он је свуди,
худ, нетрпећ без разлога,
срцем, ријечим, дјелим, ћуди
плеше правду вјеру и бога. 80
Не пристаје он слиједити
лијепу вилу Сунчаницу
хотећи је освојити
силом за сву вјереницу.
Ну је залуду тва захвала 85
младче и све клетве твоје,
јер је другом даровала
Сунчаница срце своје.
Јанку, ки се дјелим својима
веле веће држан чини, 90
нег краљеством које има
у угарској крајевини.
Он витезе придобива
с бојнијем копјем сред деснице,
а лијепостим којом сива 95
рања лијепе дјевојчице.
Ну с узрока прем неправа,
јер се открит сад не смије,
под именом Градислава
своје истинито име крије. 100
А то од бојне све деснице
у Будиму кад је био,
браца лијепе Сунчанице
нехотећ је погубио.
Ну ће данас срцу у свому 105
она бити самирена
и по ктјењу небескому
с Јанком остат садружена.
Али видим сред небеси,
гди је изишла зора била 110
тер је свијетлијем свијем уреси
моју тамнос просвијетлила.
Тијем прије нег ли Бог Сунчани
коње узбуде одријешити,
тријеба ми је к другој страни 115
одовле се одијелити.
Сврха од Пролога
