Аладин краљ, и свјетник од Јерусалема.
Аладин:
О мој вјерни, не могу ти
него одкрит мисли моје,
а ти опета рец' што ћути
у истом дјелу знање твоје! 100
Ако прве из младости
на неизбројне справан труде
крвим, снагом, и крепости
слиједио си мê пожуде,
сад кажући срце јако 105
хитрљем знањем само труди,
и у потребе тешке овако
достојан ми свјетник буди!
Свјетник:
Ведри краљу, сионскога
врх пристоља ки господиш, 110
и с јунаштва храбренога
круне источне све надходиш,
засве ове да сједине
свједоци су од промјене,
још под снијегом њих не стине 115
плам, ки снажна чини мене!
Још блх тврдијем под оклопјем,
кад би твоја била жеља,
или с мачем или с копјем
мого затећ непријатеља! 120
Ну у сврси од живота
покли угоди мâ ти вира,
и покли ме тва доброта
за свјетника изабира,
ја сам справан обслужити 125
тве честите заповиједи,
кô роб исту крв пролити
на твôј служби ки не штеди!
Аладин:
Знам, и то сам веће крати
у потребам познат мого; 130
ну сад слуша', и не крати
тве се[1] одкрити знање много:
јур је, кô знаш, к нам допрла
худа војска од запада,
и простријет се справља хрла 135
на погубе свега[2] града!
Силни јој је Гофред глава,
ки несличне пун одлуке
разлицијех је из држава
неизбројне диго пуке. 140
Није витеза, није бана,
ки му брани свê помоћи,
и овезијех посред страна
ки ш њим заједно неће доћи!
Најдаље су земље од свита 145
под његов се стијег здружиле,
плави му су валовита
морска поља приклопиле!
Ну ме ништа то не труди,
ја сам мире утврдио 150
и јунацим вриједнијем свуди
свако мјесто направио.
У толико крзмат неће
цар Сулиман војске скупит,
и кô знамо брзо одвеће 155
на нашу ће помоћ ступит!
Египски ће краљ јоштера
свê могућство подигнути,
да се Гофред худи отјера
и да тешке распе оћути! 160
Свјетник:
Тако уфам, ако је тријеба
вишњу правду вјеровати,
с нам ће истијем краљ од неба
супроћ њему војевати!
Кривине су од свијех худе 165
мир сметати, ки се ужива,
а тко узимат иште туде,
разлогу је супротива.
Аладин:
Тако је, вјерни мој, њихово
дошастје ме мало мучи, 170
од обране али ново
дјело извршит свијес ме учи.
Краљ, ки сједи на владању,
требује помњу да свеђ гледа,
и да мира свому знању 175
за опћену корис не да.
Зато ја сад у мôј свијести
посјећ мислим све крстјане,
у свем граду с приком чести
ки имају родне стане! 180
Засве ер јоште цијећ заставе
ниј' очита сасма жеља,
биљеге у њим видим праве
од новога јур весеља.
Опћене су туге и смеће 185
самијем њима од користи,
самијем њима јес од среће
и од радости наш плач исти.
Може битл снују и сада
на ме силну ставит руку, 190
или ноћно врата од града
отворити знаном пуку!
Ну извршит неће тега,
присјећу им мисли худе,
и гњева ћу ја мојега 195
управ смирит све пожуде!
Да се убију и поразе,
да се осуде на смрт љуту,
да се дјеца мртва пазе
од матера на истом скуту! 200
Крви отровне да текуће
пролију се ријеке околи,
да им спржи цркве и куће
до отрашка плам охоли!
Свјетник:
Засве ер силном мозе руком 205
учинити све влас твоја,
никако се с том одлуком
не угађа мисо моја!
Рец' ми, кô ће моћ икада
дјела уздигнут наречена 210
оружана посред града
број малахан пука стрена?
А да извршиш мисли таке,
дô би узрок по свем свијети
гласе худе и опаке 215
од ведрине тве зачети.
Аладин:
Свијет кô хоће нека суди!
Краљ свијем својијем у дјелима,
ако утврдит круну жуди,
час с користим мјерит има. 220
Свјетник:
Пут можеш ти слиједити,
ведри краљу, кад је сила;
ну потреба нље вршити
сад нам тако худа дила.
Аладин:
Јес велику, доклегоди 225
живи се они узнаходе,
сунњу ћу имат мôј слободи
од ненадне кегод згоде!
Свјетник:
Сумњу остави, неправедно
бог ће одвратит дјеловање, 230
а кад два су зла заједно,
изабрат је тријеби мање.
Крстјани би исто опета
твојљем пуцим учлнили,
и у држави свôј дјетета 235
не би жива оставили.
Још савише начине би
све од мира изгубио,
и ниједнога пута не би
угођај им учинио. 240
Аладин:
Буђи кô хоћ', при невољи
сила ми је милу бити.
Напријед ми ће наук бољи,
како уфам, вријеме одкрити!
Свјетник:
С временом се све и мјери, 245
сад овако вријеме хоће,
ако нећеш круни и вјери
пробудити тешке злоће!
У толлко покли имамо
задовољно пука и хране, 250
извршене чим гледамо
унутрње све обране,
без крзмања чини сада
стијењем сваки пут завалит,
и около свега града 255
посјед дубја, зграђе обалит,
питне паше све пожежи,
свуд напусти пламе пријеке,
сједбе схара'и поплеши,
смути вире, отруј ријеке! 260
Аладин:
Свјети су добри ти; ход' да се сад греде
уреда вршити с бојницим наредеи
