Слиши ме за љубав, молим те, суначце

Слиши ме за љубав, молим те, суначце Писац: Шишко Менчетић

337. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Шишмундо.

* * *

Слиши ме за љубав, молим те, суначце,
   тер на ме ки сам прав не гнива' срдачце,
јере се посрди тер закри личце тве,
   а мој труд погрди и вирне службе све.
Знаш, вило, да свемог вирно т' сам послужил, 5
   веће бих, сад зна Бог, кому сам потужил,
ма се сам уклонил цјећ твога почтен'ја,
   затој се ли понил нисам од служен'ја.
Виђ, ако хотин'је јес твојој свитлости,
   имам моћ и смин'је дворит тве милости; 10
не буди тој мој суд нер твоје све воље,
   истом чин' да мој труд море бит за боље, -
да тобом у дружби слуга се погизда
   ер стоји на служби круници од звизда,
од које не жели ниднога прирока 15
   нер да се весели јак сунцу с истока.

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.