Слиши ме за љубав, молим те, суначце

Извор: Викизворник
Слиши ме за љубав, молим те, суначце
Писац: Шишко Менчетић
337. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Шишмундо.




Слиши ме за љубав, молим те, суначце,
   тер на ме ки сам прав не гнива' срдачце,
јере се посрди тер закри личце тве,
   а мој труд погрди и вирне службе све.
Знаш, вило, да свемог вирно т' сам послужил, 5
   веће бих, сад зна Бог, кому сам потужил,
ма се сам уклонил цјећ твога почтен'ја,
   затој се ли понил нисам од служен'ја.
Виђ, ако хотин'је јес твојој свитлости,
   имам моћ и смин'је дворит тве милости; 10
не буди тој мој суд нер твоје све воље,
   истом чин' да мој труд море бит за боље, -
да тобом у дружби слуга се погизда
   ер стоји на служби круници од звизда,
од које не жели ниднога прирока 15
   нер да се весели јак сунцу с истока.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.