[Вијем] се дичиш, о Диано,
[тер] по неби тач охоло
[с јутра] водиш твоје коло,
свијетла звијездо изабрана;
тер венчац си зелен свила,5
на главицу тер га стави,
јако да се по дубрави
[са]ма бани горска вила.
[Јоште] позор твој љувени
сред небесцијех куд проходи,10
руменило свуд оходи
[јако да] се свијет румени.
[Тер срјед] неба о Диана
кад истечеш с колом гори,
сва зеленца цвијет отвори,15
у кому је пчелам храна.
Тер туј жељно свак уздише,
тко путује с јутра зором,
али пољем али гором,
рајско цвијетје гди мирише;20
а ти кажеш дику твоју;
како да се у цвијетју блудиш
тер славице тихо будиш,
да ти лугом тихо поју;
и птичице све остале25
по дубрави по зелени,
да стоји жубер тај љувени,
жуберећи рајске хвале.
Лугом будиш све сатире,
гди су тамо њих станови30
у зеленци брштанови,
да т' у дипли лијепо свире;
будиш јоште у љубави
ки у блуду младос трају,
с јутра рано да устају,35
да их данак не објави.
Будиш виле по дубрави,
с јутра рано да устану,
да обходе сву пољану
и по цвијетју и по трави;40
к томуј луге да уходе
и гди најду рудиницу,
у травици и у цвијетицу
код језера бистре воде,
туј се справе водит танце45
тер из гласа лијепо поју,
и туј слику, звијездо, твоју
припијевају у пјесанце.
Јоште звијездо будиш сада
пастијерице и пастире,50
из пландишта да одтјере
у зеленца своја стада.
Будиш зором свако село
тер кокоти свуд се чују,
и путници ки путују55
зором врве сви весело.
А ти данак зама[н] изводиш;
ну кад горко сунце сине,
твоја свитлос ер погине,
скоро у запад тер заходиш.60
С тобом зајде и био данак,
испод земље за кијем приде
ки живине све обиде
с мрклом ноћи тмасти санак;
твоја свјетлос тер остане65
и у тмасти у мраку,
како сунце у облаку,
дочијем зора опет сване.
А не видиш гдје с истока
друга звијезда сад истјече,70
твоје гизде тер надтјече,
и свој запад не има рока?
Ш њом је исток без запада,
тер се дичи тер се гизда,
зач је свјетља од свијех звијезда75
и њу вас свијет слави сада.
Од те звијезде вјечну свитлос
не може јур сињи облак
с тмастом маглом ставит у мрак,
зач ш њом приде божја милос.80
Тер Сатурно и ш њим Јове
тој се звијезди поклонише,
вјечни исток ар видише
од свитлости у ком плове;
и бог Марте оружани85
понижено прид њом клече,
и смиљено овој рече:
здрав мој венче изабрани;
туј клечећи тер најбрже,
умиљено тихо и муче,90
све оружје своје свуче
и по земљи прид њом врже.
Срид небеса још Аполо
сврже венчац с русе главе,
нека јој су веће славе,95
уставивши доње коло.
I прид њом се мјесец јасни
посрид неба сам уклони,
и смјерно се њој поклони
рад љубави и пријазни.100
Меркурио још гиздави
прид том звиздом од источи
понизив се без прирочи
приславно ју туј поздрави.
I Купидо кад је види,105
прид њом крије лук и стриле,
и љувене скрати силе
и од јада вас проблиди.
I Нептуно кад ју згледа,
у пучини вас се страви,110
тер валове све устави,
и од страха прид њом преда.
Ковач Вулкан, ки тријес кује,
прид њом пада к земљи ница,
ер ју позна да је краљица,115
ку небески вас двор чтује,
прид ком трепте све краљице,
и владике и госпоје
како мрамор прид њом стоје,
гди ње сине славно лице.120
Прид том звиздом још падају
оружници и гусари,
сви краљеви и чесари,
и њој вјечну хвалу дају.
А добро се може знати,125
у првине кад истече,
нова звијезда свијет обтече,
и топрва поче сјати;
с божијем даром тер се згоди,
кад тај славна звијезда сину,130
велик народ не погину,
од сужанства ки слободи.
Тер ње крипос и ње сила
кад се зачу и прогласи,
непријатеље све порази,135
гди је доли плачна спила.
Врх небеса тер њу гори
у пјесанце слатко славе;
здрава дијево, тер сви праве
од анђела рајсци кори:140
ти си звијездо изабрана,
стократ љепша у свитлости,
и пунија све милости,
нер суначце и Диана!
Ти си она свијетла звијезда,145
при којој су славне дике,
да се с тобом по све вике,
небо и земља вазда гизда!
Ти си звијезда која каже
свијем путником друмак прави150
да - - не - - трави
чинећи им добре страже.
Твоја свитлос куд проходи,
од милости и љубави
не да зајти друмак прави155
ни по копну ни по води.
I ти с' вишња трамунтана,
ку мрнари сви гледају,
у корабљах ки пливају
и ти с' вишња трамунтана.160
I свјетлушта твоја зрака,
горку сунцу ка одсијева,
сва ледена срца згријева
том свитлости без помрака.
Сад кому је знати драго165
од те звијезде право име,
пригодно је дошло вриме
објавити вјечно благо:
од Марије име носи,
у фортуну тер тко плове,170
а тој име славно зове,
од ње милос свак испроси.
То ли путник гором гине,
од Марије славно име
поможе га свако у вриме,175
и нездравје туди мине.
То ли жена која роди
и родећи велми труди,
а тој име славно жуди:
помага ју и слободи.180
Ако ли се гдје намјери
злобан човјек да сагријеши,
тер к Марији скрушен пријеши,
од себе га не одтјери.
I Марија тај приславна,185
како знају сви народи,
јак Диана не заходи
нер с истока стоји справна,
нека бљуде, нека брани
од ђавола и напасти,190
вјечне туге и пропасти
верне слуге да сахрани;
све жалости и дресел'је
тер Марија чини сама
и од Еве и Адама195
обратити у весел'је.
Од Марије чини милос
јоште пакао поробити
и сужанство слободити,
да ужива вјечну свитлос;200
зач је ш њоме вјечна слава,
и милост јој бог допусти
узде ставит на чељусти
од дрокуна и од лава.
Још Марија чини живе205
из каменка воде врјети,
нека теку зими и љети,
да насладе бољежниве.
Те водице из камена
тер су хладне и прислатке210
и опирају злобе сваке
од чловјека поражена.
За то сада свак ју двори,
свак ју хвали, свак ју слави,
да тај мајка од љубави215
свијем нам вишњи двор отвори;
навлаш чисте ви дјевице
славите ју по све хипе,
нека спражи лук и шипе
и љувене све стрилице.220
I зором се приправите,
берте ружу и љубицу,
свите венчац и круницу
тер тој дијеви поклоните,
нека јој се прида круна,225
зач је мајка и даница
од свијех жена и дјевица,
и милости сваке пуна.
За то сада, о Диана,
врз охолас, врзи дике,230
зач Марији не имаш слике,
и од тебе је веће славна;
с јутра зором тер кад сване,
по небу се ти не виси,
нер се прид њом сва понизи,235
да на тебе ногом стане;
и под њом се сва подложи,
све створен'је нека види,
на пристол'ју гди згар сједи,
да с' Диано ње подножи.240
Сад рашири славне скуте,
о дјевице, и раскрили,
да нас ђавал не расцвили,
ки запире рајске путе;
тер те сада сви молимо,245
славна мајко од љубави,
у труду нас не остави,
нека ђавлу одолимо.
О блажена и придрага,
дај нам дијелак од милости,250
буд' нам штитак од крипости,
да нас ђавал не примага;
и кладенца дај нам пити,
ки нам тече из камена,
о дјевице приблажена,255
нека га смо вазда сити.
Ако ти смо што згријешили,
настојимо са свом моћи,
кад будемо к теби доћи,
да бисмо се одријешили;260
и сузице пролијевамо
за све гријехе, ке творисмо,
тер сузами, ке пролисмо,
грешне душе опирамо.
Још молимо, моли за нас265
Исукрста сина твога,
да ода зла од свакога,
о дјевице, уклони нас;
од напасти да нас брани,
да не гледа гријехе наше,270
да нам милос сву покаже,
да душице наше схрани,
о дјевице, нека тамо
на небеса, гди су гори
од анђела рајски двори,275
сви придемо, гди уфамо.
