Штурче, слатки разговоре,
једа те је која вила
у зеленци посред горе
чемериком опојила?
Тер није чути твоје пјесни,5
да ме тихо разговори,
од тужице и бољезни
моје срце које гори.
За-ч ве зора бијела праска
а Даница зове данак,10
и жубери птица свака
оставивши ноћни санак;
само пјесан није чут твоју
мимо птице све остале
ке с Даницом рајску поју15
тер небеску Дјеву хвале.
Драги штурче и љувени,
ако нијесу туге које
у травици у зелени
обујмиле срце твоје:20
покомоли мало главе,
помоли се из травице
без прикора и забаве,
од небеске згар Данице.
Лие се чудим тој Даници,25
како тебе с небес згара,
гди се тајиш у травици,
не кори те и не кара?
Зашто би се пристајало
да те кара, да те кори,30
меу створење све остало
твоје пјесни гди не чује.
Тијем се болим и тугују
у жалости рад љубави,
сваке птице гди свуд чују35
биљишући по дубрави
и појући бријеме трају,
тер краљици свијех краљица
у пјесанце хвалу дају,
ка је свјетља нер Даница.40
Тијем придраги слатки штурче,
умоли се жељну мени,
немој такој стати муће
у травици у зелени.
Ти се овди у дубрави45
у пјесанце у медене
и прогласи и објави
и садружи трудна мене….
За-ч се не вие памет моја
сад без тебе приправити,50
туј госпоју свиех госпоја
у пјесанце прославити.
Не мој трудно срце моје,
драги штурче, расцвиелити,
ко се хоће сад на двоје55
од весел'ја раздиелити,
услишаје рајске пјесни.
у висинах ке се поју,
од сладости и љувезни
тер заносе памет моју.60
У висинах покли гори
те се пјесни слатке чују,
и од ангјела рајски двори
хвале и славе туј госпоју;
и на земљи покли птице65
с јутра рано подранише,
и остале живинице
туј госпоју прошла више;
покли поље, покли гора,
веселе се и радују70
и с даницом биела зора,
те пјесанце кад зачују;
и створен'ја сва остала
покли чују те сладости,
гди се дава вјечна хвала75
тој дјевици од милости:
и ми сад се приправимо
меу живине све остале,
у пјесни ју поздравимо,
нека јој су вјечне хвале.80
I рецимо: о дјевице,
вјечна хвала буди теби,
божја мајко и краљице,
и на земљи и на неби.
Приблажени они данак,85
вишњу свитлос кад познасмо
и по теби тмасти санак
у свитлости разбирасмо.
Приблажени они чаши,
о дјевице приблажена,90
кад се име тве прогласи,
да си круна од свиех жена.
Здрава диево приблажена,
здрава круно свиех краљица,
од Габриела поздрављена,95
ки прид тобом пада ница.
Слава теби, божја мајко,
која заче и породи
по милости сјеме рајско,
слатко воће тер расплоди.100
0 дјевице и госпоје,
вјечна теби хвала била,
и блажене прси твоје,
кием си синка подојила.
Теби слава, теби хвала,105
ка с' милости сваке пуна,
и која си ногом стала
врху змаја и дракуна.
Сад приславна о госпоје,
ја те молим драго и мило,110
ти пјесанце ове моје
прим' у славно твоје крило;
и прида те кад прит буду,
чин' дјевице милостива,
да ме схране и сабљуду115
од свакога тужна гујива,
нека грешник могу рећи,
да по теби, о госпоје,
онуј милос могох стећи,
коју жели срце моје;120
да се дјавал не радује,
о дјевице приблажена,
када види и кад чује
мене с тобом сахрањена.
