ПЈЕСАН 93
Уцвиљен и тужан будући с свих страна
несрећни твој сужан, госпоје избрана,
друго ти не пише, у мјесто неголи
од писма уздише, јак смртно тко боли.
Јер болес моја је кû они свједочи, 5
тко тужан остаје без обједвије очи.
Знам да ми ниткоре туј жалос на свити
разумјет не море, нег сама, круно ти.
Вјеруј ми још ово, кад почну, да т' пишу,
неумием рећ слово, нег истом уздишу. 10
За тој те ја мољу, за зло ми не имај,
кад знаш му невољу; и бог ти здравје дај!
