6
Мучи свак тко вели да љубав не дава
свакому што жели, гди љубав јес права.
Поколи ова ствар згоди се сад мени,
ку нијесам ја нигдар уфао ни у сни.
Ере вил служећи са сву моћ и крипос, 5
ништор не просећи, нег у ње прит милос,
ки нигдар не уфах у милос у ње прит,
нег небог муче стах желећи ја умрит,
ма љубав ка никад не мисли вирна оћ,
да мени скрати јад, овуј ми да помоћ. 10
Учини, гди не мњах, н'јекуда идући
туј вилу да састах свиломе везући,
тер мене, именом зазвавши, поздрави
и с тугом љувеном свршено растави.
По тому тер познах да у ње милости 15
ја јесам, за ку мрах јадовно задости.
Тијем хвалу љубави уздавам са сву моћ,
ка ме не остави нит ме ће наприд оћ.
Ну желим љувено да ми се кад годи
захвалит скровено тој вили пригоди. 20
I руке да буду целиват ње биле
ке чине у труду очи ме да цвиле.
Ма засве ер то ја не могу њојзи рит,
неће ми госпоја чинити жељно мрит.
Познаће по лицу по мому колику 25
ја патим тужицу за рајску ње дику,
ка сама на свити све моје жалости
море ми однити од моје младости.
Неће ми дат умрит, нег ме ће вила ма
још већма самирит кад начин вас има, 30
тер ме ће кадгоди још већма самирит
кад јој се пригоди, засве ер јој не смим рит.
