Пређи на садржај

Пјесан 6 (Никола Наљешковић)

Извор: Викизворник
Пјесан 6
Писац: Никола Наљешковић



* * *


6

Мучи свак тко вели да љубав не дава
   свакому што жели, гди љубав јес права.
Поколи ова ствар згоди се сад мени,
   ку нијесам ја нигдар уфао ни у сни.
Ере вил служећи са сву моћ и крипос, 5
   ништор не просећи, нег у ње прит милос,
ки нигдар не уфах у милос у ње прит,
   нег небог муче стах желећи ја умрит,
ма љубав ка никад не мисли вирна оћ,
   да мени скрати јад, овуј ми да помоћ. 10
Учини, гди не мњах, н'јекуда идући
   туј вилу да састах свиломе везући,
тер мене, именом зазвавши, поздрави
   и с тугом љувеном свршено растави.
По тому тер познах да у ње милости 15
   ја јесам, за ку мрах јадовно задости.
Тијем хвалу љубави уздавам са сву моћ,
   ка ме не остави нит ме ће наприд оћ.
Ну желим љувено да ми се кад годи
   захвалит скровено тој вили пригоди. 20
I руке да буду целиват ње биле
   ке чине у труду очи ме да цвиле.
Ма засве ер то ја не могу њојзи рит,
   неће ми госпоја чинити жељно мрит.
Познаће по лицу по мому колику 25
   ја патим тужицу за рајску ње дику,
ка сама на свити све моје жалости
   море ми однити од моје младости.
Неће ми дат умрит, нег ме ће вила ма
   још већма самирит кад начин вас има, 30
тер ме ће кадгоди још већма самирит
   кад јој се пригоди, засве ер јој не смим рит.


Извор

  • Пјесме Николе Наљешковића, Андрије Чубрановића, Мише Пелегриновића и Саба Мишетића Бобаљевића и Јегјупка незнана пјесника, Стари писци Хрватски, књига 8, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб 1876, стр. 8-9
  • M. Решетар: Исправци и додаци тексту старијех писаца дубровачкијех. I Пјесни љувене Николе Наљешковића, РАД Југославенске академије знаности и умјетности, книга 119, Загреб 1894, стр. 5
  • Никола Наљешковић: Књижевна дјела, уредник Амир Капетановић, Матица Хрватска, Загреб, 2005, стр. 10-11


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.