Пјесан 4

Извор: Викизворник
Пјесан 4
Писац: Никола Димитровић




ПЈЕСАН 4.

О цоро свјетлушта, ка ови блажен дан
   присвијетло испушта суначце нами ван,
ко правом милости и вељом љубави
   уресно за дости нами се објави;
јер свега јур свијета привел'ју тамнину, 5
   ка много ста љета, свршено просину:
молим те очи ме просвијетли и памет,
   по све дни којоме стојал сам слијеп и спет
нека се на прави обрнем исток твој
   и њега да слави у вијеке језик мој, 10
и теби ка с' круна и дика од раја
   милости све пуна да славим све дни ја.



Извор[уреди]

Пјесме Николе Димитровића и Николе Наљешковића, Стари писци хрватски, књига 5, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб, 1873, стр. 25.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Димитровић, умро 1555, пре 469 година.