2
Пјесни ме љувене, нудјер се справите,
у мјесто од мене к вили ку славите,
ку знате ви саме, колико јес доби,
љувено, јаох, да ме липотом зароби.
Знам, када видите ње урес и дике, 5
којијем ви правите да није прилике,
стид вас ће бит и срам зач урес од теј вил
изријети ја нијесам могао стоти дил:
ер моје крепости не бише толике
да могу липости ње изрит и дике. 10
Зач да ју сви славе спјеваоци на сај свит,
најмањи дио славе не би ње могли рит.
Тим хоћу, када ви к њојзи доћ будете,
прид урес гиздави да ница паднете.
Зач руке ни усти ни лице гиздаво 15
да вам се допусти целиват, није право.
Тој ли се туј пригне на милос тај вила
тер са тле вас двигне и стави срид крила,
немојте охолас кугоди за тој стећ,
нег пустив тужан глас, хотјејте њојзи рећ: 20
"Госпође, која да вас узрок ти сама
да нас твој роб склада цвилећи сузама.
Исти нас роб они к теби сад одправи
и на час поклони за бил'јег љубави,
да познаш ти по нас узмножну тву крипос 25
и коју има влас врх њега тва липос.
Смирно т' се придава, и моли слуга тај,
чин' да му не дава твој урес смртни вај.
Зашто он тако јес одлучил у себи,
да служи твој урес једини под неби 30
и вазда да слави спијеваје у пјесни
твој урес гиздави и твоје љувезни",
пак рец'те, ер се њој даровах за роба,
да веће нијесам мој него ње до гроба.
Још рец'те тој вили: "Не чини, госпоје, 35
унаприед да цвили, нег мирно да поје.
Кад буде он умрит, кад виде сеј пјесни,
нека сви буду рит: 'Ох, лијепе љувезни',
нека свак буде рећ: 'Ово је био рај
ки неће нигдар већ на свиту бити тај.'" 40
Јер ћете саме ви свједочит што буде
од наше љубави, радости и труде.
Пођите к њој сада да би вас тај вила,
ка живот мој влада, у милос примила.