Пјесан 26 (Никола Наљешковић)

Пјесан 26
Писац: Никола Наљешковић

* * *

ПЈЕСАН 26

Одколи твој урес одлучих ја дворит,
   времена дости јес изишло, могу рит;
за ч липос тва славна и лице румено
   посвоји одавна срце ме рањено;
које ми не пушташ од себе, вило ма, 5
   ни ми га тужну даш обазрит' очима,
без кога ниткоре, не само један ја,
   живјети не море, ни пријат' покоја.
А разлог тој неће, за службе за моје
   да чиниш теј смеће у мени, госпоје, 10
него ли да мене вирнога помилиш,
   за службе љувене, на ке ме ти силиш;
будући ти круна свим вилам на сај свит,
   крепости све пуна, ку није моћ' изрит'.
За ч славни твој урес и рајски твој образ 15
   мени је занил свиес, ум, памет и сву влас.
Цић тогај, ма вило, смирно те ја молим,
   не мој ти бит' мило, да се тач ја болим,
него видј сама ти, и сама створи суд,
   тере ми обрати у покој ови труд; 20
тако се у виеке у пјесни славила
   тва липос и дике, госпоје од вила.

Извор

Пјесме Николе Наљешковића, Андрије Чубрановића, Мише Пелегриновића и Саба Мишетића Бобаљевића и Јегјупка незнана пјесника, Стари писци Хрватски, књига 8, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб 1876, стр. 25-26

M. Решетар: Исправци и додаци тексту старијех писаца дубровачкијех. I Пјесни љувене Николе Наљешковића, РАД Југославенске академије знаности и умјетности, книга 119, Загреб 1894, стр. 10

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.