Пјесан 154 (Никола Наљешковић)

Извор: Викизворник
Пјесан 154
Писац: Никола Наљешковић




  

ПЈЕСАН 154

Јаох, али додје рок мојојзи несрећи,
   али је мој узрок, да живем у смећи,
али ти такој хоћ', мој цвите гиздави,
   да на смрт будем доћ' цић вирне љубави?
Знам, да ние узрок мој, и знам, да моја чес 5
   у руци у самој твојојзи, круно, јес;
тием, право рећ могу, сама си ти узрок
   да мени небогу скрати се смртни рок.
Вај, што ме дај мирна не чини умриети,
   по кли ме, јаох, вирна у свему надје ти? 10
Што ли ми смрт не да, на руци кад ти бјех,
   нека се сповиједа, од тебе јер умриех?
Нека свак говори, круно ма бисерна:
   овај вил умори послушна и вјерна;
по кли ме ти данас свршено погуби, 15
   нека дај славни глас урес твој изгуби.
Нег ли ме умори потајно толико,
   да се не говори о теби, ма дико.
Али се ја боју, да ће још вишњи бог,
   осветит' смрт моју и бранит' мој разлог; 20
и да ће небеса свједочит' и вас свиет,
   цић твога уреса да мени би умриет'.
Тој ми је за дости, да се твој позна гриех,
   јер с твоје младости немиран ја умриех.
А сада све чини, што т' драго, и твори, 25
   молим те, дај не цкни, скоро ме умори.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.