Пјесан 148 (Никола Наљешковић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пјесан 148
Писац: Никола Наљешковић




ПЈЕСАН 148

Колико трудан јес живот мој живјети,
   не море моја свиес ни језик изриети;
служење јер моје на зло се обрати
   у ове госпоје, ка живот мој скрати;
која ме сад мори и неће да сам жив, 5
   нег ли ме све твори, у чем јој ниесам крив;
тер ми се доходи од муке заклати,
   ер није тко годи, тко ми ће свјет дати.
А за што госпоја, ку срце ме двори,
   да вјерна ние моја служба, сад говори, 10
нег да је подхибна, говори и сциени?
   а тој бог вишњи зна, у мени ере ни'.
За ч кад би подхибнос у мени тај била,
   не би ми сваку кос љувезан спражила;
не бих ја блиед образ овако носио, 15
   ни како лед и мраз прид сунцем копнио;
не бих ја сузице лиевао из очи
   низ блидо ме лице, које смрт свједочи;
од коли сагледах ње урес гиздави,
   кому се са свим дах, ере ме затрави.20
Ах боже истини, кроз тој те ја зову
   и молим учини ти правду сад ову!
Боже, ки створење с начином све владаш,
   ти моје згријешење најболе сада знаш;
згријешење виђ моје, ако мој није гријех, 25
   не чин' да мрем у муках у овијех!
Тој ли сам, боже, крив, учини од данас
   да нијесам веће жив најмањи хип ни час!




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 433 године.