Сунце љепши дан вођаше
и прољетна радос мила
к нашијем странам простираше
искитјена русам крила;
помлади се луг и гора, 5
ки под снијегом сиједи стаху,
и зеленијех врх простора
вјетрици се пролијетаху,
кад приступи дан честити
у кî имаше чес љувена 10
срећнијем пиром сјединити
лијепу Руменку и Миљена, —
лијепу Руменку, у драгости
које љепос сунцу одсива,
а ћуд блага сво'ом љепости 15
исту љепос придобива,
и Миљена, кî најпрви
сред пастијера дјелим свîто
благом, лицем, знањем, крви
гиздаше се племенито. 20
Јур пастијери бјеху устали
с дразијем вилам пунијем дике,
да би израна припијевали
причестите вјеренике,
ставни и мудри кад Радмио 25
кренућ вијенцом праме сиједе,
да би радос узмножио,
пусти из гласа сеј бесједе:
Рад.
Златнијем крилим лети сада
к нам, жуђени боже од пира, 30
чијем прољетје врх ливада
свој весели зрак простира.
Ако вјетриц листјем крене,
ако листје цвијетјем гори,
ако усти сво'е румене 35
драги у мирис цвијетје отвори,
све нам вели: »Појте пјесни,
о пастијери, о госпоје!
ово 'е данак од љувезни,
од раскоша вријеме ово је.« 40
Тијем свак благе чести у крилу
слатко доба кушај оди,
чијем Руменку, рајску вилу,
вриједни Миљен јутрос води.
I не само наресимо 45
сви весељем срца и лица
и прам складно накитимо
вијенцим руса и ружица,
нег помнимо да и у цвијету
румене се стада бијела 50
и зелени вијенци оплету
воловима тврда чела.
Дуб, ки нејма цвијетја свога,
цвијет пристављен на се прими;
голет хридја неплоднога 55
зени китам разлицими.
Изравните цвијетне путе
китнијем крунам згар вјенчане,
у гиздави лук пригнуте
заручите с гранам гране, 60
нарешене да под сјени
лијепа дикла проведе се
и да лузи окруњени
мјеште сунца њом се уресе.
Нека из гора брзи и лаци 65
дивји људи сред слободе
и сатири весељаци
у тамашах кола изводе;
нек разблуднијех сред забава
на звек бубâњ ромонити 70
радос, покој, љубав, слава
у танац се с нами ухити,
тере на наш глас медени
ношен блазијех од вјетара
гора из густе сво'е зелени 75
разлијега се и одговара.
Скуп вила
Зелен буди у разблуди
зорне росе дар честити,
румене се врси од гора,
јасна зора 80
земљу и небо цвијетјем кити.
Скуп паст.
Пјевајте, диклице, водите у слави
врх цвијетја и травице таначац гиздави,
ер љепши дан свиће, гди срећа љувена
домало здружит ће с Руменком Миљена. 85
Скуп вила
Поправ зора цвијетна из мора
вас од цвијетја дан изнесе
у кî драга посред крила
цвијету од вила
цвијет од младâц здружит ће се. 90
Скуп паст.
Диклице, славите весели пир сада,
тер изглед узмите од ова два млада.
Хрлите, љувени гди вас наш плам зове,
на покој жуђени, на слатке целове.
Скуп вила
Јунчић с благом својом драгом, 95
млада овчица с дразијем пасе;
данас свака звијер и птица
љубовница
све што љуби држи уза се.
Скуп паст.
Пјевајте, диклице, опћену чес данас 100
и чујте вјетрице уздисат на ваш глас,
ер љепши дан свиће, гди срећа љувена
домало здружит ће с Руменком Миљена.
Скуп вила
Данас змија најгорчија
блудећи се јијед оставља; 105
лав несвијесни, вепар худи
при разблуди
сво'у немилос заборавља.
Скуп паст.
Диклице, славите весели пир сада
тер изглед узмите од ова два млада. 110
Хрлите, љувени гди вас наш плам зове,
на покој жуђени, на слатке целове.
Скуп вила
Нашој срећи ромонећи
сви кладенци радос плоде,
сух пањ зене и далече 115
свуд протјече
мед из дубја, млијеко из воде.
Скуп паст.
Пјевајте, диклице, у зорно сеј вријеме,
здружите славице жубером љепшијеме,
ер љепши дан свиће, гди срећа љувена 120
домало здружит ће с Руменком Миљена.
Скуп вила
Свој избрани плам на грани
љувен славиц зове и поје:
»Летни к мени, душо, ер сада,
ако икада, 125
целиват се пристојно је.«
Скуп паст.
Диклице, славите весели пир сада
тер изглед узмите од ова два млада.
Хрлите, љувени гди вас наш плам зове,
на покој жуђени, на слатке целове. 130
Скуп вила
Све прикрили данас мили
сво'ем разблудам бог љувени:
љубе воде, цвијети и дуби,
гора љуби,
љубе вјетри затрављени. 135
Скуп паст.
Пјевајте, диклице, водите у слави
врх цвијетја и травице таначац гиздави,
ер љепши дан свиће, гди срећа љувена
домало здружит ће с Руменком Миљена.
Скуп вила
Играј коло уоколо, 140
ер на играње причестито
нашу младос зове сада
љубав млада,
млади данак, младо лито.
Скуп паст.
Хрлите, теците, сатири весели, 150
да и ви славите ови дан прибијели.
Дивјачнијем танцима, чијем приђу сватови,
и шпотнијем пјеснима частите пир ови.
Сатир I.
Свири, глумче, бубњу, удари,
ер се данас пече и вари. 155
Нек сваки од нас кô пруг скаче,
ер под ногам није нам драче.
Пир је и брашна јес довоље;
скоч'мо, братјо, скоч'мо боље.
да нас боље гозба ужири, 160
удри, бубњу, глумче, свири.
Сатир II.
Сад је вријеме, са свом власти
да се купље свак у масти,
да нам с пиће смочне и липе
претилином браде кипе, 165
да се обилнијем цвијетјем круне
рујна вина чаше пуне
да пјевамо ми сатири;
удри, бубњу, глумче, свири!
Сатир III.
Тијем немојмо бит замани 170
ми данаска сити и пјани,
нег хвалимо до небеса
сви невјесту пуну уреса.
Ње је лице видјет свуда
ко посута русам груда. 175
За њом гину сви пастири;
удри, бубњу, глумче, свири!
Сатир IV.
Ако 'е Миљен зет честити,
и ја ш њиме зет ћу бити:
он ће диклу лијепу одвеће 180
а ја сочно грлит плеће.
Он ће љубит уста од виле,
ја кантулу бачве миле,
док се љубав мâ самири;
удри, бубњу, глумче, свири! 185
Сатир V.
Мê на гозби срце жуди
да с невјестом свак ме нуди, —
не да стиснем уста и јајце
лизнем само на кравајце,
нег да у тустом смоку и вину 190
мû набређам трбушину,
да се већма триш рашири;
удри, бубњу, глумче, свири!
Сатир VI.
Је ли дража ствар на свити
негли ваздан јести и пити,
докле год ти јеша из очи, 195
ушим, грлом, носом скочи;
прид очима докле сваке
звијезде узвидиш и свијетњаке
летјет по три, по четири;
удри, бубњу, глумче, свири! 200
Сатир VII.
Ето веће сва дружина
приближи се невјестина:
све бабице цвијетја пуне
куме ките и коруне,
дјевер, бапци, кум, сватови 205
и првијенци Миљенови:
тијем се одовле наш пут тири:
удри, бубњу, глумче, свири!
Скуп пирника
Ето зорно срећно вријеме
вјереницим честитијеме 210
сваку радос,
сваку сладос
у раскошах води уза се;
помиља се дан с источи,
да разблуде њих свједочи, 215
да њих дике нагледа се.
Размишљајућ што ће бити,
чистијем срамом руменити
засрамљена,
пристрашена 220
Руменка се лијепа види;
ну јој срце добро слути,
ер потајну радос ћути
и хитрос је што се стиди.
Спомени се, о Миљене, 225
од јакости твê храбрене,
кад у крилу
драгу вилу
твоја имати жеља узбуде:
невањем се ње не устави, 230
плам самири твê љубави,
стави у дјело твê пожуде.
Не страши се, оштром ријечи
кад се она на те опријечи
тер узбрани 235
цвијет избрани
у најпрво сусретиште,
ер тко иде русе брати
нејма од драча страх имати,
ни од пчеле тко мед иште. 240
Љубите се у весељу,
испуните дугу жељу!
ваша дика
љубовника
пригрлити нагло хрли, 245
како брштан ступ камени,
како лоза дуб зелени,
како трава земљу грли.
Рад.
Сада ваше глас љувезни,
о пјесници, успрегните 250
и замало пирнијех пјесни
слатки вапај уставите,
вјереницим нек дразима
драг благосов будем дати,
кî почињем жељно њима 255
у ове гласе нарицати:
Ви, у миру кî водите,
о богови, срећно вријеме,
ви мê ријечи потврдите
благодарством неумрлијеме. 260
Класјем њиве, плодом стада,
ваш стан благом чес напуни:
вјечнијем цвијетим вам ливада,
вјечнијем воћем луг се окруни.
Плодни дажди мирна облака 265
заплатили ваше труде,
ралом вашијех од тежака
откриле се златне руде.
Љубили се с плама дуга
врући у жељах, лијепи у лицу, 270
кô грлица љуби друга,
како голуб сво'у дружицу.
Зете, да би срцу у твому
час од вјере сеј хвалио
и на збору поштеному 275
међу првијем славан био;
дјелом, хтијењем и љубави
ти сједињен с драгом вилом
окрунио данке у слави
срећном смрти, сврхом милом. 280
Вило, пород пун драгости
дарово ти краљ од неби,
ћаћку сличан у крепости,
у љепости сличан теби;
да би сладак нада свима 285
с тво'ем пастијером вијек водила
и његовијем да би очима
и под старос лијепа била.
Ведријех дана тијек провеии
у радости, слави и дици, 290
здрави, обилни и весели,
о честити вјереници.
Сврха еглоге прве
