Године 1834 прошао је кроз Смедерево француски гроф Боа-ле-Конт и описао га. Смедерево је тада имало око 800 Турака и 4000 Срба. Београд је тада имао 18.000 становника.
Године 1863 Турци су се иселили из Смедерева. Остао је само турски гарнизон у граду. 6 априла 1867 године и овај је гарнизон отишао из града. У спомен тога догађаја, носила је улазна градска кула према вароши овај натпис у камену свога најширег свода: „Предаде се 1459 године, покаја Кнез Михаил М. Обреновић 1867 године!” Та је кула, заједно са овим натписом, ишчезле за време рата 1916 године.
Законом од 1864 године цариградски друм води из Београда поред Дунава опет кроз Смедерево. Године 1871 отворена је у Смедереву гимназија са 2 разреда и 49 ђака. Њена историја би била врло занимљива, јер је она дала велики број одличних интелектуалаца, који су се одликовали у свима гранама јавнога живота.
Године 1886 предата је саобраћају железничка пруга Смедерево—Велика Плана.
Године 1896 држан је у Смедереву први конгрес Српских земљорадничких задруга.
У светском рату Смедерево је тешко настрадало. На Митровдан 1914 године покушао је непријатељ прелаз код Смедерева, али је сјајно сузбијен. У јесен 1915 године Смедерево је било једна од најважнијих тачака непријатељског напада. Том приликом јако је настрадало од непријатељских топова. Три године било је под непријатељском окупацијом, као и цела Србија. Али 17 октобра 1918 године хероји са солунског фронта донели су слободу и Смедереву. Године 1930 прослављена је у Смедереву свечано 500-годишњица смедеревског града уз учешће званичних претставника и многобројних гостију. Том приликом штампана је као државно издање величанствена споменица у редакцији г. Пере Ј. Поповића, архитекте.
8
