од тих песама (опет не свих) има и у досадашњим зборницима бугарских народних песама. Колико тај приговор г. Дринова вреди види се јасно из онога што смо рекли о месту постанка оних песама, које се у поменутим зборницима налазе, јер кад се то само узме на ум, а то се узети мора, онда ће изаћи да је то што се оне налазе и у оним зборницима са свим противан доказ ономе што би хтео г. Дринов да докаже, т. ј. да су оне бугарске само по томе што тако стоји на насловима оних зборника. Добро је овде још и то имати на уму, што све те песме певају време и догађаје кад су у целој Македонији владали Срби (14 и 15. век), даље што су све те песме постанком својим из области старе српске државе и треће што су главни јунаци тих песама српски краљеви и краљевићи, српске војводе и властеле, па, на послетку, и четврто што су, по сведочанству Вука, и сами Бугари признавали док нису тим почели спекулацију: да су то српске песме па после побугарене (т. ј. језик у њима искварен). Осим свега овога не треба изгубити из вида ни ту важну околност, да се у тим истим крајевима скоро сви обичаји скупа (не поједини, што је врло важно) находе у пуној снази онако исто као и у оним крајевима на којих је Вук изнео обичаје српскога народа (не
