17
речеку, у Македонији био је Димитрије Миладинов. Он је био онамо учитељ и радио је до 1861., а тада затворе и њега, па у скоро и брата му. По веровању Бугара њих су отровали фанариоти, премда то не само није доказано, но о том ништа не знају блиски познаници браће Миладинова. (Исто су тако Бугари измислили, да су Грци убили бугарског егзархиског намесника Теофила у дабарском Лазаровом Пољу).[1]
На послетку 1869. и 1870. године реши се овај црквени спор Грци су се опет устезали и патријарх, намишљајући да сазове сабор, пошље писмо једно свим православним црквама. То исто учине и бугарски епископи. Значајно је да је једино одговор Београдскога митрополита био у корист Бугара (1869.). Руски Синод је одговорио неодређено. Али већ 28. фебруара 1870. изађе султански ферман, којим се установљава Бугарски Егзархат, заузимањем самога Али Паше. По том ферману бугарски егзархат је имао да обухвати ове епархије: Рушчушку, Силистриску, Шуменску, Трновску, Софиску, Ловечку, Врачанску, Видинску, Нишку, Пиротску, Самоковску
- ↑ Изѣстія славянскаго благотв. общества 1887, Бр. 7-8.
