О прилијепе и примиле

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
О прилијепе и примиле
Писац: Иван Бунић Вучић


О прилијепе и примиле



О, прилијепе и примиле
   усти драге и румене,
   љубко ти сте замамиле
   у разблуди жељна мене!

Гди је тој драго ваше цвијетје
   убирано и у кому
   узгоји га примаљетје
   свом истоку љувеному?

Ах, да може икад бити
   да мâ душа прем весела
   може из вас мед купити,
   затворена дробна пчела!

Ви сте, усти драге, мени
   кољепчица обљубљена
   гдје се узхрани смијех медени
   и ш њим ријечца разблуђена.

Ви перивој изабрани
   јесте од русе прирумене
   љети и зими ка цтећ рани,
   сред ке целов ниче и зене.

Ви полача прибогата
   славна раја љувенога,
   ви обилна јесте плата
   моје службе, труда мога.

О корабљо од кораља
   у којој се љубав броди,
   у кôј за свој трг поставља
   бисер бијели и проводи.

Ах, да може бити мени
   кадгодјер се прибродити
   гди је тај драги трг љувени
   и поморац срећни бити!

О румени драг камену,
   ки на бијелом чиниш лицу
   у два реда раздијељену
   од бисера каменицу!

Веома ти је омилило
   затрављеној мој младости
   ваше, Дзорко, руменило
   пуно сваке изврсности.

Веома ти сте, усти миле,
   срце и памет жељну мени
   вашијем благом закупиле
   да сам сужан, роб купљени.

Ну ће синут дан прибили,
   усти драге и честите,
   да чијем ме сте ви купили,
   тијем ме истијем одкупите.

У толико устрпљена
   робоват ће моја вјера
   дразијем вратим затворена
   од кораља и бисера.

Мâ пјесанце, сад се упути
   за наћ лијепу му разблуду;
   тко зна да те целунути
   похваљене усти буду?




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 361 година.