ОВУ ПЈЕСАН ИЗЕ ИЗ МАРЦИЈАЛА, У КОЈОЈ КАЖЕ, ДА СЕ ПРИЈАТЕЉОМ ДАРОВИ ПОКЛАЊАТ ИМАЈУ. Писац: Динко Рањина
124. песма Пјесни разлике
ОВУ ПЈЕСАН ИЗЕ ИЗ МАРЦИЈАЛА, У КОЈОЈ КАЖЕ, ДА СЕ ПРИЈАТЕЉОМ ДАРОВИ ПОКЛАЊАТ ИМАЈУ.
Знан лупеж ит диже пјенезе сваки дан
а огањ зли ужиже од двора нашијех стан.
Дужници на сај свит тако се подносе,
да мнократ сву добит и з дугом односе.
Тко сијевом ливаду неплодну насади,
од ње пак у јаду ни сјеме не вади
Химбена зла жена од хипа до хипа
својега љувена немило расипа.
А вал, ки пролијева по морској пучини,
крцата јур дријева разбијат све чини;
ну срећа не има вик господства над тиме,
дарива што чловик пријатељом својиме.
Благо, ко даш њиме, не мож га сгубити,
ар с тобом све вриме вазда ће живити.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
