Не могућ трпити већ гњива љувена

Не могућ трпити већ гњива љувена
Писац: Динко Рањина

207. песма Пјесни разлике

* * *

   Не могућ трпити већ гњива љувена,
ки чини патити сва ми зла пакљена,
   сам тужан идох ја пун трудна умора
од пука далек тја у скров пус од гора,
   гди само чине стан жестоке теј звири,
ке нигда тихи сан у мир драг не смири;
   а све тој за боље моћ се сам истужит
кроз болес, ка коље срце ме на сај свит,
   и желећ живот мој како год свршити,
плачући овакој сам почех вапити:
   о смрти, бога рад, хоти ми казати,
хоћу ли ја икад ки покој имати?
   Ову рич од веће јадовну чух рити,
која ми вик неће из мисли изити:
   тад ће тве срце моћ с трудом се смирити,
кад буде вриме доћ, да будеш умрити.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.