Мада/11

←Шена десета

Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ЈЕДАНАЕСТА

Шена дванаеста→

ШЕНА ЈЕДАНАЕСТА

ФАНТАЖИЈА и МАДА

ФАНТАЖИЈА: Бих ли се интрего у Облождера и да ме није Весела измије­нила, штропио би ме. Јоште јој нијесам ни захвалио; ордено сам перò^[1] Божу, да ми одсијече испод стегна што годи око бубријега, ер ћу је читнути; ма сам веће на вратим, оди се хоће анимо. Ако која десгратиа^[2] интравења, госпар ће Лука бити алла ларга^[3], а ја на тимуну. Буди ко му драго: Ко је у балу, требује да бала, макар да зна ногу сломит. Тик, ток, тик!
МАДА: Ко је?
ФАНТАЖИЈА: Ја сам, госпоје Мада, књиге ти су из Сарајева.
МАДА: Почекај, идем долу.
ФАНТАЖИЈА: Досада добро иде; алерта унапријед!
МАДА: Добар дошо, пријатељу! Јес ли давно дошо? Је ли ми брат здраво?
ФАНТАЖИЈА: Дошо сам сад делонго, а брат је здраво и весело, и посло ти је њеке књиге; чека', нека изберем што је твоје.
МАДА: Је ли ово?
ФАНТАЖИЈА: Чекај, не, то иде Марину Млећанину, то му су послали, нека се обиси.
МАДА: А то што је?
ФАНТАЖИЈА: Ово је чешаљ за браде; ово иде Антуну Димиззоте.
МАДА: На вјеру лијепа час. А то која је галантарија?
ФАНТАЖИЈА: Ово ти је један пар ботарага да бутинтро^[4], ово иде Ивану Јањошу.
МАДА: Да ли и он има пријатеља у тих странах?
ФАНТАЖИЈА: Мадона, ли; а ово ти је једна везма за праха од пушке; ово иде Марину Великому с Бргата, што му је жена послала.
МАДА: Галант трамес; ма нијесам знала, да се и он у онезијех делекта.
ФАНТАЖИЈА: О, о, тер то? Од арматуре? Богме ти је фин колико нај­лепши јелин из царова двора. А ово ти је један питарић од тријаке, иде Андрији Смиљанићу, чим ће мустаће начињат. А ово су њеки Жудјели послали Луци Биљковићу са Табакере. А ово ти је један арцалин од финога гвоздја ди Лепанто, иде Аници нон посс^[5]; а ово ти је картица табака, иде Луци мадоне Гијере Црипчеве, а ова књига иде теби.
МАДА: Хвала, пријатељу. Колико сам дужна за посо?
ФАНТАЖИЈА: Не друго, него те молим, ер знам, да можеш; имам оди једнога побратима, који се зове Фантажија, ако би му која потреба дошла, да ти је припоручен, помози га сиромаха.
МАДА: Хоћу за твоју љубав и бити и за њега, ер ми се чини један добар човјек у њему.
ФАНТАЖИЈА: Јес заисто, него је несрећан сиромах; а послати ћу њега, да ти захвали, како се пристоји, и да учини череменије.
МАДА: Нека дође, кад му драго, ма нека чува, да не буде отац у кући, ер би га стропио. Дођи и ти ш њим, да се заедно напијете.
ФАНТАЖИЈА: Не импорта од мене, истом да ти је он припоручен и с богом!
МАДА: Пођи у добри час!

Референце

1. зато
2. несрећа
3. подаље
4. можда нека врста обуће
5. не могу (можда придјевак Аници, којој Фантажија носи пошиљку)