Mada/10

←Šena deveta

Mada Писац: Nepoznati autor ŠENA DESETA

Šena jedanaesta→

ŠENA DESETA

PAVO i LUKA

PAVO: Sinjor Luka, ja sam veramente u ovoj etati, u kojoj imao bih zaisto živjeti za egzemplo, ma trebuje per forza^[1] er ne mogu s manjim da učinim kojugodi ludos i djetinsku provoditi. Ja nejmam nikoga, sam sam s onijem Obložderom, niti me ima kо otpraviti ni dočekati. Razmisli sam: koji je moj život? Kompateskaj me!
LUKA: Gosparu Pavo, ja kompatiškam Vostra Signoria zaisto, zašto tako hoćei svaki razlog i ljubav, koju ti nosim, a navlaš, videći te tako uvedena u ljubav. Nemoć koju pateškam i ja isti i znajući koju podava boles i žalos, ne mogu nego li te kompateškati.
PAVO: Da hoćeš da ti se potužim na onoga desertoga pijanca Obloždera? Slušaj, njega ti sam stavio za medijatura od mojijeh posala, i danaska ti mi je izvadio po perpere. Strah me, per vita mia^[2], da me je skompanjo, ma ti govorim: budi kо mu drago, in effeto^[3] mi je ogulio le penne maestre^[4]. Šes dinarića, sinjor Luka, ä tempo che corre^[5] jedna je fakultad intijera, a tratit po ovoliko in un colpo^[6] ispraznili bi se ne samo kašuni, ma da su ih pune gustirne. Ovo ti govo­rim kо prijatelju, ja ovako absolutamente^[7] neću durati; ili trebuje da se, gosparu Luka, resolva dospiti ovo, ili se ja imam s po puta vratiti.
LUKA: Za doći na svrhu i konklužion od vaše ljubavi to veoma hvalim, ma doteći stvar koja se želi bez spenze, to je imposibilo. Znam da i ti, kо stariji, vele bolje od mene moraš znati onu istinu, i da nije ovo prvi put da si inamoran, zato i neću ti u to nauka davati, koji ga vele bolje možeš meni dati. Ma, gosparu, trebuje penģati i što ti je blago kad nijesi kontenat; vrzi se blagodaran za malo bremena za poslije u dugo uživati.
PAVO: Ali, sinjor, kada se fakultad dečipa u malo bremena, ne može se poslije u uboštvu uživati, a kad sam nejmaš, apikaj se; horsu, signor Luca^[8], meni nije odi stanja. Addio^[9]!
LUKA: Con felicitä!^[10] neće da mu se istina reče. „Nijesam vidio čovjeka, interesanijega od njega; jedan avarun, kojega ne ima vas svijet; para mu se, da mu će i zemlja pomanjkati; ma mu se čudim, može uživati a neće. Onako star otiti se inamoravati, io credo^[11], da je stvar za pomamiti se. Ma ne znam što bi od Fantažije, je li mu reuškalo pridati onu knjigu? In verita^[12], da ja ne imam njega, izišo bih iz pameti. Imam tisuću partita u glavi. Otiti ću čekati ga doma, er ne može vele tardati, da prije znam, što je učinio.

Референце

1. na silu
2. života mi
3. uistinu
4. perje majstorski (majstorski operušao)
5. u nestalnom vremenu
6. jednim udarcem
7. svakako(nikako)
8. hajde, gospodine Luka
9. Zbogom!
10. Sa srećom!
11. vjerujem
12. Uistinu