Љубовници/54

←Двадесети призор

Љубовници Писац: Непознати аутор Двадесет и први призор

Двадесет и други призор→

Двадесет и први призор

ФАБРИЦИЈО, АНКА и ЛУКРЕЦИЈА

АНКА: Тко куца?
ЛУКРЕЦИЈА: Изиди доли делонго и види тко је.
ФАБРИЦИЈО: I принципии соно фелици^[1], а не знам ил фине; перò^[2], ја ћу од моје стране чинит све што могу перцхе ми насца^[3].
ЛУКРЕЦИЈА: Господине Фабрицијо, што претенди ваше госпоство од мене?
ФАБРИЦИЈО: Госпођа Лукреција, јес велико вријеме да ја желим дотећ^[4] милос вашега госпоства и назват се ваш вјереник. I, зашто видио сам велике контраријетати, ресолвао сам ин персона доћ открит вам моју мисао и чут ваше одлуке. Што ми одговарате?
ЛУКРЕЦИЈА: То је једна ствар коју би требовало промислит за које вријеме и узет парер од господина Ловра Калебића, мога тутора. Ништанемање, будући госпођа сама од себе, ето ћу те узет, с патом^[5] да се то делонго учини сада.
ФАБРИЦИЈО: I ја то хоћу, нека веће не има нитко врјемена ни оказијони за сметат нас. Зато, ево ти давам руку за вјеру.

Референце

1. I принципии соно фелици (тал.) - Почетак је добар
2. ил фине; перò (тал.) - крај; међутим
3. перцхе ми насца (тал.) - да ми успије
4. дотећ - стећи
5. с патом - под увјетом