Љубовници/47
←Тринаести призор | Љубовници Писац: Непознати аутор Четрнаести призор |
Петнаести призор→ |
ПРОЖДОР: Ако ја знам да је најљепша љубав у кобасице и да љепос сваколика у њима се уздржи!
СТАРАЦ: Олà, што се ово чини? (На Фабриција) Тко си ти?
ПРОЖДОР: А сада је интрењо дассено![1]
ФАБРИЦИЈО: Ја сам, сигнор, прости ми, добри људи не ишту туђе ствари!
СТАРАЦ: Али ово је мој посао, фурфанте један! Јесам ли ти рекао да не доходиш на ову улицу?
ПРОЖДОР: I ја сам то говорио, господару Ловро, ма је инсолент веле ако ме је хтио уштинут за сису.
СТАРАЦ: А ти миссер[2] Прождоре, што си то учинио од себе? Која је ово берта?
ПРОЖДОР: Није берта, госпару, заисто, него сам ја Лукреција, моја господарица. То ови инсолент хтио ме овдје афорцат супроћ мојој репутацијони.
ФАБРИЦИЈО: L' оццасионе è буона![3] (Иде тја)
СТАРАЦ: Којој репутацијуни? Орсů, мано алл' арма![4] Или имаш сповидјети свеколико, или чу те чинит возит у галију! Весела, о Весела!