Пролог
Веле бих тврдо рад да памет стави свак,
ер вам ћу ријети сад што ћете видјет пак;
зашто је смијешна ствар, ја не знам јесте ли
смјешнију икадар до данас видјели.
Њеки је господар имао у граду 5
будући сијед и стар једну жену младу;
и тој му није дости, негли се свуд скита,
не гледа старости, гди може свуд пита.
Ма га ће његов гриех до гроба довести,
каконо води свијех који су без свјести; 10
тер што је кријући чинио пас један
с чељади у кући, знат се ће ови дан.
Своју службеницу с бабоме једнага
и товјернарицу набређа, нут врага.
Ма му ће његов гријех све жени одкрити, 15
тер ће имат смијех; што ће туј пак бити?
Ер му ће жена тај давати разумјет
да туј мре цић тогај, тере ће попа хтјет.
Небога тај жена чинит ће туј вике,
ер ће бит сметена од муке толике, 20
тере ће поп ови у жени сцијенити
да су три врагови, ке ће хтјет гонити.
Послије поп, кад позна за што је тај жена
толико жалосна и толи сметена,
свијех ће смирити, пак ће поћ засјести 25
тере ће сви пити по сву ноћ и јести.
I ако мните ви да ово ја лажу,
сједите муче сви да вам тој укажу
ГОСПОДАР:
дошад с поља
Весела ти гдје си?
ВЕСЕЛА
из огњишта:
Ово објед кухам.
ГОСПОДАР:
Овамо изљези. Марија гди је?
ВЕСЕЛА
карецајући госпара:
Не знам. 30
Пара ми у трети под њешто отиде
постава донијети; сјед', мучи; от' иде.
ГОСПОДАР
Чут ћемо кад буде заскачат камару.
ВЕСЕЛА
Извуц' се одтуде; стави ме на кару.
ГОСПОДАР
На кару је ли а! курвине бестије! 35
у граду, жи ми ја, дјевојци боље није.
Ти имаш модрине, брхане и гуње,
у ниједне сад није, пер брио што је у ње.
ВЕСЕЛА
Ни трбух оваки.
ГОСПОДАР
Да т' није за тој хар;
дјевојкам тој сваки чини сад господар. 40
Докли си дај така, не мој ми ти бранит,
што ја знам, ер пака могло би друго бит.
ВЕСЕЛА
Једа се овега будем ја растати,
умјет ћу од тега наприед се чувати.
Ма што бих, расута, госпођа да узна? 45
ну ти ми јох скута, сјетна ја и сужна!
ГОСПОДАР
Госпођи не кажи, него се одздала
по њему припаши; што се си припала!
ВЕСЕЛА
Расута, напокон гди се ће рађати?
ГОСПОДАР
Чинит ћу да у Стон отидеш јемати; 50
у ђонти ја имам кметицу једну туј,
која ће чинит вам сваки ред: нут мируј.
ВЕСЕЛА
Сјетан ти тај мир мој, ја ти сам у зао цас
уљезла у стан твој, изгубили брижна чâс.
ГОСПОДАР
О чем ти говори? ну сјемо, жи ти ја. 55
ВЕСЕЛА
Кад је она гори, ход' с врагом тамо тја.
ГОСПОДАР
Што истом говориш? гди се задржује,
дослек бих бог ме триш.
ВЕСЕЛА
Бог ме нас све чује.
ГОСПОЂА изиђе
Ајмех ја! нути живота од мужа!
хоћу ли пукнути? сад ми ће поћ душа. 60
ГОСПОДАР
Пођ' с врагом, не викај, полакше говори.
ГОСПОЂА
Бог ме ћу чинит тај на кари да двори.
ВЕСЕЛА
Ништа ми не приети, нијесам те покрала.
ГОСПОЂА
Сјутра ћеш видјети с кијем си спавала.
Чуђах се гди свак час у пути притља је 65
а мледња у образ, гди бљује а не ије.
ВЕСЕЛА
Ја сјетна мрем ходе, гди ми расте пикат,
од питја и од воде ево ћу трупикат;
не бих ово стекла, да овђи не дођу.
ГОСПОЂА
Право си тој рекла, по ону Госпођу. 70
ГОСПОДАР
Ки је враг Марија? одкуд тој намишљаш?
ГОСПОЂА
Нијесам ли чула ја вас колик живот ваш?
Добро сам све овој по теби познала:
одкли је у стан мој огота тај стала,
гди јечиш сваку ноћ, све ти је отворење 75
нека к њој можеш поћ, лажући све мење.
Не бјеше прије таки, мајде не, жи ми ја,
нег как лав јаки мнократ ми додија,
а сад како врага не мож' ме згледати.
ГОСПОДАР
Богме ми си драга, не мој ту лагати. 80
Још нијесу осам дни, рече ли, жи ти ја:
тамо се одмакни, ото ми додија?
ГОСПОЂА
Мао ти рече рок! осам дни, је ли ај?
ГОСПОДАР
Био је твој узрок.
ГОСПОЂА
Ние нег кучка тај.
ГОСПОДАР
Ако што дубиташ, а ти ју иждени. 85
ГОСПОЂА
Знам добро ер не даш оправит тој мени;
нег вазда ти скужу изнађе кугоди:
ото нам у Гружу баштину опходи,
Жупу нам пригледа, обиде и Бргат,
украсти нам не да; Ријеку ће отргат. 90
ВЕСЕЛА
Да једа нијесам тој тисућкрат обила?
ГОСПОЂА
Знам кучко, живот твој и што си чинила.
ГОСПОДАР
Реч ти ћу, и она нека ме дај чује,
ове дни до Стона послат је требује,
да нам грах и лећу и поклоне скупи, 95
и никуда не ћу да од туда ступи,
докли сва јемања и воћа не справи;
јер нећу тамо ја ит ради нездрави,
да на њу веће ти не сумњиш штогоди.
ГОСПОЂА
Тој ли ју ћ' послати да не знам кад роди? 100
богме ћу све знати до длаке најмање,
и опет примати у кућу нећу ње.
БАБА
Сјетна ти не била, истом бјех ја Нику
заспати ставила, а зачух туј вику.
Није ли срамота да вас тој тко чује? 105
ГОСПОЂА
Ото тај огота скандао вас снује.
БАБА
Зи м' ти се штогоди не чини ни чути,
тога се находи, ер је свак од пути
Дајте јој да ступи гдјегоди близу ту
један час да купи пô кутла дјетету. 110
ГОСПОДАР
Нај чу ли ти, гдје си? пођ' брзо гдигоди,
тер вина донеси, нађ' добро штогоди.
ВЕСЕЛА
Хоћу ли бијелога? црљениех ер није.
ГОСПОЂА
Не донес' инога него мјешаније.
Јес' ли ју видјела? нути јој трбуха. 115
БАБА
Оно се најела јутрос врућа круха.
Мучи ве с богом тја, жи м' ти, мљах да с' боља.
ГОСПОЂА
Не могу мучат ја, ер ми је невоља.
ГОСПОДАР
Ходи ве тја с врагом, чују те сусједе.
ГОСПОЂА
Пошао ти с драгом; нути му бесједе. 120
БАБА
Што ми крух не дате, малојзи да ми је
учинит панате? што мните да не ије?
ГОСПОЂА
Отвори туј ормар, тер сама урјежи,
ну ве јој лиепо свар', не иштет' у прјеши.
БАБА
Чием се ово среди, пођи ве гори ти, 125
тер код ње посједи, не мој ти труд бити.
ГОСПОЂА
Да поћ ћу ја гори.
БАБА
Пођ' дочим ја свару;
став' памет, отвори најлакше камару,
тер ве се никуди не крени од ње ти;
ако се пробуди, јер се ће припасти. 130
ГОСПОДАР
Лијепо т' ју одмами.
БАБА:
Жî т' душа, види ли?
јаох да зна што смо ми ове дни чинили?
Вијеку ја жалосна! већ би ме заклала,
да по чем узазна да сам с тобом спала.
Ради ње и мужа на трбух кад згледам,
стрне ми сва душа, што ве ћу ја не знам.
ГОСПАР:
Нека тај бесједи; ход' сјемо Марица,
ну ми дај теј мједи21; да гди је полица?
ТОВЈЕРНАРИЦА:
Полица ето на, ето т' и динари;
расута, да ти зна она наше ствари,
куну т' се ја душом да би ме прогнала;
благо оној, ер мужом дај се је скужала;
ал да се од мога трбуха домисли,
што ве бих небога? ну мало ти смисли.
ГОСПАР:
Ход' ве тја, нут врага! с чијем си ти још дошла?
Целуни ме драга.
ТОВЈЕРНАРИЦА:
Јох није још пошла.
ГОСПАР:
Сад је у огњишту, ер чини панату.
ТОВЈЕРНАРИЦА:
Ја видим ер ишту за гријехе све22 плату.
ГОСПАР:
Не бој се, кад т' прављу23; ну слушај да т' реку,
дај Маре да стављу по песет ја Ријеку;24
знам вриједна ер није, нег навлаш тој чињу,
нека ти доцније продават будеш њу;
неће је пивци пит, тер ћу ја сваку ноћ
у стрању с тобом бит, а на двије уре поћ.
ТОВЈЕРНАРИЦА:
Добро ће тој бити, ал што ћу жалосна?
како ћу родити, да ми се не узна?
ГОСПАР:
Што ћеш ти него ли девети излежат;
рец' да те зуб боли, ја ћу т' свијем провиђат;26
ничим се не брини, ходи ве с богом тја;
нут иштом ти чини како ти велим ја.
ТОВЈЕРНАРИЦА:
Приброј теј динаре.
ГОСПАР:
Нећу их бројити;
ах срчана Маре, вазда ћу твој бити.
ГОСПОЂА
привуче се тер чује:
Расута, ну гледај; хоћу ли сад умријет!
Још ли је третја тај? ку ми ћеш скужу ријет?
ГОСПАР:
Ја ш њоме говору, ер бих рад да бачву
од Ријеке отвору, по песет да начну.
ТОВЈЕРНАРИЦА:
Узео враг ваш страњ, ето вам и кључи,
нећу вам доћи на њ, тој богме одлучи;
од јутрос се кара; нути чудне жене,
дјевојку потвара и бабу и мене.
ГОСПОЂА:
Срамотна ходила! да нудјер виђ' трбух.
ТОВЈЕРНАРИЦА:
Добро бо сам пила и боље јела крух,
без мужа уживам; кога се што бојим?
придају разлог27 вам, мојијем се ја гојим
како удовица, којом се чуди свак
што су глатка лица и дебео пупак.
ГОСПОЂА:
Добро знам тој сало, памет ћу ја ставит28
хоћ' ли га домало, огото, пробавит.
ГОСПАР:
По бога живога, ако узму сада бат,
наћ ме ћеш инога; немој се, чуј, варат.
ГОСПОЂА:
Расута ја! нути, коју сам ријеч чула!
Сада ћу пукнути, паде ми гучула.
ВЕСЕЛА
вративши се с вином говори:
Што је тој од данас? жî ми бог и душа,
град се је скупио вас за чудо тер слуша.
БАБА дотекши:29
Ја мњах да се бију, по грешну душицу.30
ГОСПОЂА:
Сада ми по Марију теци31 хондрчицу,
а попу ти теци, ослов псе, не мужу,
жена ми мре, реци; изгубих сад душу;
свуц'те ме најбрже, зашто ме ови јед
у фебру сад врже, обриш'те све уред,
нека се прије леже, умријет ћу прије сјутра,
њеки ме нож реже по срцу унутра.
БАБА:
Не бој се неборе, на јед ти то ступи.
ГОСПОЂА:
Веће се не море, душа се јур купи.
ТОВЈЕРНАРИЦА:
Сад ће Марија доћ, ето ве ју води;
све ти ће у час проћ.
ГОСПОЂА:
Веће се одходи.
МАРИЈА ХОНДРЧИЦА дошад:
Ух, сјетна Марија! од шта би немоћ32 тај?
ГОСПОЂА:
Умријех ти Маре ја, веће ме не питај.
ХОНДРЧИЦА:
За исто ријет ћу вам, и нијеси зле чире,33
бољу те вик не знам, не, до моје вире.
ГОСПОЂА:
Сјетно ти добро тој, небога ја ти знам.
ХОНДРЧИЦА:
Простри се овакој, нека те опипам.
Ти се си стравила гдигоди, виђу ја,
али се је разбила по теби рабија.
ГОСПОЂА:
А с кога нег с те три, а зацјећ пса мужа;
ја ти ћу умријети, гди му је псу душа?
Чин' на двор да тамо све пођу, жî ти ја.
А ну ти овамо.
ХОНДРЧИЦА:
Све ход'те на двор34 тја.
ГОСПОЂА:
Ну сјемо да њешто сповијем ја све право;
богме ми није ништо, доста сам ја здраво;
ал немој њему ријет, нег ми дај ти виру
да му ћ' дат разумјет ер веће умиру;35
све теј три ослов пас ер је набређао;
узазнах све данас; тој ми је на њ жао.
Затој се у одар поставих овакој.
ХОНДРЧИЦА:
Не брин' се за туј ствар, упси се36 ти такој.
Ако ми што реку, ја се ћу заклети
да нећеш моћ вијеку до сјутра живјети.
Ријеч не проговори, ну дихај највећма,
а очи затвори, обрат' се ти плећма.
ГОСПАР:
Што ти је од госпође?
ВЕСЕЛА:
Вјеруј ми, не знамо.
ХОНДРЧИЦА:
Пара ми да дође, чујем га онамо.
ГОСПОЂА:
Ну ве их послушај, једа ће што ријети.
БАБА:
Хоће ли доћ поп тај? богме ће умријети.
ГОСПАР:
Сада ће и поп доћ; збиљ, је ли тврдо зла?37
ТОВЈЕРНАРИЦА:
Прискочит неће ноћ,38 веће је отишла.
ГОСПОДАР:
Нут гди нас бог у час свијех од ње слободи;
мимо то свака вас слободно доходи.
Ма зашто нијесте ви могле ми бољи глас
дохранит нег ови, целун' ме свака вас.
ХОНДРЧИЦА:
Богме он ужива, да прије умреш тја,
ш њими се целива.
ГОСПОЂА:
Чујем га све и ја.
Не могу мирна бит, сада ћу поћ устат
тер их ћу свијех избит; ја им ћу кучкам дат.
Оготе смрдеће, зли вам ти целови!
бјехоте све веће посјеле стан ови;
све ми три сад на двор, ер ћу раскосана
овако поћ у двор, а ишти ти стана,
властели да виде што патим небога.
ГОСПАР:
Ход' с врагом, поп иде; умукни, ево га.
ГОСПОЂА:
Макар сви попови да дођу и фратри
видјети руг ови, ки чиниш с ове три.
ПОП:
Муч'те пер царита!39 што је тако скочила?
има ли спирита? једа ли вачела?
Ах небоге жене, молитву знам њеку;
дај воде крштене, дочим ју ја реку,
тер јој ће немоћ та доходит урјеђе.
ГОСПОЂА:
Не имам спирита, нег су теј ш њим бређе.
ПОП:
Изљези из ње ти, богме те заклинам.
ГОСПОЂА:
Иждени ове три.
ПОП:
Нут три су, није сам.
ГОСПАР:
Али је махнита? али ти вачела?
ал има спирита?
ГОСПОЂА:
Није, нег тва зла дјела.
Марију питајте; није ми ништа, не.
ХОНДРЧИЦА:
Заисто, думо, те три ово све чине.
ПОП:
Ја вас не разумијем; говори себи свак,
тер ево не умијем40 ни што ћу чинит пак.
ХОНДРЧИЦА:
Ако ме ћ' слушати, све ти ћу ријети ја;
бређе су ш њим теј три, тер се она рабија.
Ако мож' штогоди, у то ју смири ш њим,
а веће не ходи за гријехе ни у Рим.
ПОП:
Мири се не чине негли у трпези,
рабија туј мине. Дјевојко, ти гдје си?
кухаш ли што тамо? слободно све реци.
ГОСПАР:
Капуна имамо; плеће још испеци.
ГОСПОЂА:
Јес, думо, и јаја, када ти ја прављу,41
сад вам ћу љепшу ја испригат фритаљу.
ПОП:
Пођи ти Марица, тер вина добра дај.
ТОВЈЕРНАРИЦА:
Камо бокарица од осам кутал тај?
Богме ћу донести штоно се сад пије
прије нег будеш сјести.
ПОП:
Да' сим42 мавасије.
ГОСПОЂА:
Пођ'те ви, трпезу направ'те сад гори,
дочим ја узљезу.
ПОП:
Жî т' ја се не мори.
ГОСПАР:
Да ход'мо мајде сви у селу43 узљести,
нека се прије справи што ћемо изјести.
Видиш ли у која говна сам упао?
ПОП:
Не брин' се, вас ћу ја направит посао.
Туј бабу оправи44 и товјернарицу,
а у мене стави ову годишницу;45
моћеш к њој вазда доћ сваки дан дваш и триш.
ГОСПАР:
А послије сваку ноћ нека ти ш њоме спиш?
ПОП:
Не за то, по ови ред;46 како ти није гријех?
ГОСПАР:
Жî ти ја, ход' уред, али т' сад ино ријех.
Оди отиду сви, и тако сврши ово говорен'је.
