Јовадин — Монсиеур де Поурцеаугнац/26
| ←Шена трећа | Јовадин Писац: Жан Баптист Поклен Молијер ШЕНА ЧЕТВРТА |
Шена пета→ |
МАЏОР: Што је то? што је та сила? и што сте намислили учинит тој госпођи ту? Ончас да сте се дестригали одтоле ако нећете да вас сад сад чиним одсмуцат у тамницу.
ПРВИ БРГАЋАНИН: Ми иђосмо, а шта си је намислио имат? Не има је, шјор маџор, вјеруј ми.
ДРУГИ БРГАЋАНИН: Борме не има, вељух ти и ја; а ја иђох мирно одовле.
ЈОВАДИН: Лијепо ви фала, госпару, да исте ме ослободили од овезијех објешењака.
МАЏОР: Кашпита, ово је један образ који се веома угађа с онијем кога ми су приказали.
ЈОВАДИН: То нијесам ја, кад ви говорим.
МАЏОР: А ха, да што то хоће ријет да...?
ЈОВАДИН: Ја не знадем.
МАЏОР: Да за што ти то говориш?
ЈОВАДИН: Већ за ништа.
МАЏОР: То је њеко говорење које доста хоће ријет и ја те водим у тамницу.
ЈОВАДИН: Аох! господару, молим вас, остав'те ме се.
МАЏОР: Не, не; и по фаци и по говорењу не може бит инако него да си ти госпар Јовадин кога апунто ми иштемо, који се приобуко на ти начин; и ти имаш доћ с нами сад ончас у тамницу.
ЈОВАДИН: Аох, невоље!
|