Јиве коси, рукавице носи
|
Напомена[уреди]
Једна од најраширенијих пјесама у хрватској народној поезији. I ако осакаћена врло импресивна. Задржавши се на блажим дијеловима мотива, заштитила се од врло мучних завршетака, у којима већином страдава од руке властите мајке и брат и сестра. Али чешће брат, поготово ако је сестра уложила све напоре, да се одупре његовој непромишљеној, лудој намјери. I по мелодији, која ту пјесму кадикад прати, мора бити врло стара. Љубав између сестре и брата сјећа на Египат, али у хрватској народној поезији ту љубав узрокује већином и пустош, дивљина. Овај мотив у хрватској народнцј поезији има и другачијих обрада. (Види пјесме бр. 41 и 59 у мојој збирци »Златна јабука«.)
Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка[уреди]
1. »Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и по Кварнерских Отоцих«. Трст, 1879., бр. пјесме: LXXXII, II. диел, (»Иве и сестра«). Почетни стих: »Иве коси, рукавице носи«. Други дио пјесме припада мотиву под бр. 9 овог избора. Очита контаминација претходног и овога мотива. Пјесма је из Козљака.
2. Стј. Мажуранић, »Хрватске народне пјесме (чакавске)«. Цриквеница, 1907, 8. попуњено издање, стр. 129—130 (»Мајка кћерку погубила«). Почетни стих: »Иве коси за кућом ливаду«.
3. Др. Н. Андрић, »Хрватске народне пјесме«. V., Матица Хрватска, Загреб, 1909., бр. пјесме: 139 (»Боље крвница, него мати и пуница«), Почетни стих: »Под Травником зелена ливада«. Пјесма из Макарске у Далмацији. Ради њене цјеловитости ђонос'мо је читаву:
Под Травником зелена ливада,
По њој Иво вране коње пасе.
Стара мајка кћерку дозивала:
»Ој, Јелице, мила кћери моја,
Ти отиђи брату на ливаде,
Па однеси ручак брату своме,
А чувај се, моја кћери драга,
I прид братом немој с’ умивати,
Јер је Иво момче враголасто!«
Сестра Јела ручак односила,
Односила и брату донила.
Брате руча, сестра се умива.
Мисли сестра, да јој брате руча:
Брат не руча, већ он сестре гледа,
Пак бесједи сестрици Јелици:
»Сестро моја, била ти си лица,
Дај да брате обљуби ти лишце!«
Ал Јелуша брату проговара:
»Мучи, брате, муком замукнуо,
Под нами ће трава увехнути,
Над нами ће сунце помрчати,
I ведро се небо проломити.«
Брат не слуша, већ сестри долази,
Пак је хвата по свилену пасу,
Пак је баца у зелену траву,
Па када је Јелу обљубио,
Она оде свом бијелу двору.
Недалеко мајка ј’ угледала,
Пак прид кћерку бише ишетала:
»Ој, Јелушо, мила кћери моја!
Што је твоје потамнило лице?
Што су твоје косе помршене?
Сто су твоје очи помућене?«
А мајци је кћерка бесидила:
»Прхнуо је витар са планине,
Пак је моје очи помутио;
Кроз гору сам, мајко, проходила,
Пак су ми се косе помрсиле;
Врх мене је птица пролетила,
Па је мени лисце ублидило.« —
Поручује остарила мајка,
А на главу свом сину Ивану,
Да он дође до бијеле куле.
Како стиже порука Ивану,
Одмах се је Иван осјетио
Пак напоред своје коње свеза,
I ето га својој кули билој.
Напоредо сидала их мајка,
Повадила ноже оковане.
Говори јој Јелуша дивојка:
»Сичи мене, а немој Ивана!«
Ћордом махну остарила мајка,
Чордом махну, осиче им главу,
Пак бесједи остарила мајка:
»Волим бити ваша крварица,
Него сину мајка и пуница.«
4. »Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена«. Југ. Академија. Загреб, 1915., XX, стр. 155, бр. пјесме: 8 (Иво Сајновић, »Дјевојачке пјесме, кола у Босни«). Почетни стих: »О Требово, висока планино«.
5. Ибид., стр. 156, бр. пјесме: 9 (ибид.). Почетни стих: »Полећела звјездица«.
6. Ибид., XXIII, 1918., стр. 240, бр. пјесме: 24 (Стојан Рубић, Народне пјесме, »Дувно у Босни«). Почетни стих: »У Ивана зелена ливада«.
7. Др. V. Зганец, »Хрватске народне пјесме, кајкавске«. Матица Хрватска, Загреб, 1950., бр. пјесме: 347 (»Грехота би била«). Почетни стих: »Косци косе ливаду зелену«. Пјесма је из Новиграда у Подравини.
8. О. Делорко, »Златна јабука«. II. књига хрватских нарођних балада и романца. »Зора«. Загреб, 1956., бр. пјесме: 39 (»Ивина кошња«). Почетни стих гласи: »Иво коси детелину траву«. Пјесма је из околице Загреба и највише сличи овој истарској у нашем избору. Чак је прекинута, односно заборављена на истом мјесту. Можда уосталом чакавски истарски народни пјеснички сензибилитет, као и онај кајкавски, није хтио страшнога свршетка ове пјесме. Иако се понекад и међу истарским народним пјесмама знаде наћи мотива с веома окрутним завршецима. (Види у истарској тршћанској збирци з год. 1879. пјесму бр. XXV из Пероја.)
9. Н. Карабаић, »Музички фолклор Хрватског приморја и Истре«. 1956., стр. 44, бр. пјесме: 33. Почетни стих: »Иве коси леванду зелену«. Пјесма је из Нерезина (оток Лошињ).
10. Ибид., стр. ибид, бр. пјесме: ибид. Ова варијанта има само три стиха, који гласе:
Иве коси леванду зелену.
»Колико си Иве накосио?«
»Пуна њедра, обадва рукава.«
и за њу, наравно као и за претходну, само предмнијевамо да би могла бити у вези: мотивом нашег примјера.
11. »Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена«. Југ. Академија. Загреб, 1957., XXXIX, стр. 254 (Иво Јардас, »Каставштина«). Почетни стих: »Иве коси, укавице носи«. Од пјесме, коју смо у циелини упознали у варијанти Матичина зборника, ево што је можда остало у Јардасову запису:
Иве коси, рукавице носи.
Косу бруси, косит му се грусти.
Косу клепје, косит му се неће.
11. Јелушић—Штрков, ркп. МХ 17, бр. LXXIII. Почетни стих: »Иве коси, рукавице носи«. Слична нашем примјеру само по прва четири стиха, остало другачије.
12. Бонифачић Рожин, ркп. ИНУ 89, бр. 166. Почетни стих: »Иве коси, рукавице носи«. I ова варијанта завршава сестриним одбијањем:
Богме не ћу, мој братац ројени,
зач би била од бога грихота
и од људи још већа срамота.
13. Ибид., ркп. ИНУ 118, бр. 59. Почетни стих: »Иве шеће, ручат му са неће«. I у варијанти сестра одбија братову жељу, али на тај начин, што моли мајку да је што прије уда.
14. Бошковић-Стулли, ркп. ИНУ 96, бр. 29. Почетни стих: »Иве коси, рукавице носи«. Само почетак пјесме.
15. Ибид., бит 35. Почетни стих: »Иве коси, рукавице носи«. Од другог стиха даље у други садржај.
16. Делорко, ркп. ИНУ 98, бр. 58. Почетни стих: »Јиве коси, рукавице носи«. Само почетак, али нешто необичнији него остали, а и него у примјеру кога смо ми одабрали. Овај фрагмент је толико кратак да не обухваћа ни цдговцр сестре.
17. Францетић, ркп. ИНУ 239, бр. 112. Почетни стих: »Иве коси, рукавице носи«. Сличан однос што се тиче нашег примјера, као у Јардасовој варијанти (види објављене варијанте бр. 11).
18. Јардас, ркп. ИНУ 203, стр. 53. Почетни стих: »Иве коси за кућун ливаду«. У овој се варијанти сасвим промијенио уобичајени садржај пјесме:
Иве коси за кучун ливаду,
сестрица му ручак доноси'а.
»Јеси л’, Иве, покосил ливаду?«
»Нисан, сестро, још добро ни почел,
по трави сам рожице побирал,
три бочица билих маргарита;
јено за те, јено за мајчицу,
а трета је за моју драгицу.«
19. Матетић-Роњгов, нот. ркп. ИНУ 36, бр. 27. Почетни стих: »Иве коси, рукавице носи«, Пјесма завршава сестриним одбијањем.
Напомена: I у дјелу Фр. Кухача »Јужно-словјенске народне попијевке« (књига V.) има једна пјесма с овим мотивом, а налази се под бр. 274 (»Краљичка коледа на први дан Духова«). Почетни стих: »Чува овце, Лељо, Јован и Јованка, Лељо!«.
У овом мотиву, како смо видјели у нашем примјеру, а и у његовим објелодањеним и рукцписним варијантама, редцвито напастује брат. Сестра се у неким варијантама покорава братовој неприродној похоти, али да би се толико »ангажирала« као у овој варијанти — фрагменту из Прозора у околици Оточца, веома је риједак случај:
»Ој Анице, по богу сестрице,
да ми нисмо братац и сестрица,
ја би’ теби лице обљубио!«
Одговара млађана дјевојка:
»Драги брате, очи дјевојачке,
ти ми можеш лице обљубити,
бог ће нама гр’јехе опростити.«
»Ако твоје ја обљубим лице,
ведро ће се небо проломити,
из неба че стр’јела ударити,
обадвоје на мјесту убити!«[1]
Референце[уреди]
- ↑ Делорко, »Народне пјесме из околице Оточца« 1956. ркп ИНУ 228, бр. пј. 79.
Извор[уреди]
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 47-49.