Иве коси за кућом ливаду,
Селе ј' њему ручак донашала;
Иве руча селе се умива.
Тад је Иве сели говорио:
Селе моја липа си ми лишца, 5
Грихота је да га други љуби,
Над Ивана брајна јединога.
И фата ју по свилному пасу,
И меће ју на траву зелену,
И љуби ју од јутра до полдне. 10
Кад је сунце на полднева било,
Тад је селе брајну говорила;
Ој Иване, мој миљени брајне,
Али ј' наша домишљата мајка,
Она ће се овом домислити. 15
Муч небени, драга душо моја!
Лахко ј' нашу преварити мајку:
Брата Иву заболела глава,
Сам мећала траве подузглавје.
Селе појде тада кући хитро. 20
Здалека ју угљедала мајка:
Ча си ми се кћрко забавила? —
Бора теби мила моја мајко;
Иву брата заболела глава,
Сам мећала траву подузглавје. 25
Ча ми лажеш драга кћрко моја;
Зач су твоје очи помућене,
Зач су твоји власи помршени
Зач је твоје лишће обљубљено?
Бога теби мила кћрко моја 30
Волим се зват мајка закланица,
Него се зват мајка и пуница.
Она зимље ноже од појаса
И удара кћрку ва срдачце.
Како ју је лахко ударила, 35
Чрном ју је земљом саставила.
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 141-142.
