Јарац у памети—Сганарелле оу ле Цоцу имагинаире/4
| ←Шена трећа | Јарац у памети Писац: Жан Баптист Поклен Молијер Шена четврта |
Шена пета→ |
ИЛИЈА (стављајући руке Јели на прси): Здраво ми глава озебла је сва каоно стијена, не умијем шта. Нудер да пазимо је ли јој пара на устима и дихће ли. Борјами не знадем ништа, ну што ми се чињава пази се да је још у животу.
ЛУКРЕЦИЈА (с фуњестре): А, а, што је ово, што видим? Мој муж у руками! ... Ма ћу поћ сит: видим што ми чини, он се с туђом женом састо, хоћу га с њом заскочит.
ИЛИЈА: Здраво ми, није стања, тријеба је дат јој помоћ. Да овако млада и зелена погине, врло би зло учинила. Потом тога хоће се бит врла будала ко хоће ићи на они свијет и промјениват вилајет, кад још имаш овдје шта харчит, тер једеш и пијеш. (Носи је ћа).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|