ЈЕДНОМУ, КИ НИШТО НЕ УЧИНИ, А ТУЂЕ СВЕ ХУЛИ. Писац: Динко Рањина
107. песма Пјесни разлике
ЈЕДНОМУ, КИ НИШТО НЕ УЧИНИ, А ТУЂЕ СВЕ ХУЛИ.
* * *
Јадовни злече мој, завидос с ким бјесни,
за зле прем толикој не сцијени ме пјесни.
Ак' у њих ни сада онијех све ричи,
ким старо њекада бријеме се тач дичи:
"Свитлушто суначце, розице, диклице,
љувено срдачце, гримизна свилице,
за што ме тач верна остави, мој венче,
крунице бисерна, мој злаћен прстенче?"
У ова времена, мој худи тамниче,
друга сад имена наше пјесни диче,
јер јак лис у цвитју, тач ниједна на свит сај
у једному битју не трпи обичај.
Такођер и ричи, киме се јур њекад
стара свијес дичи, у сцијени нијесу сад,
и ове сад, ке веће јесу, знај, сцијењене,
с временом бит неће од друзих примљене.
Разлики свит ови, ки трпи своју чес,
све вечî и новî, што годи на њем јес.
Тим не ктећ руг бити свијем спјевцом на свит сај,
кад што хоћ хулити, прî добро размишљај.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
