Шена друга
Јове
С небескога ето двора 175
ја, ки владам све државе,
кому служе сухо и мора
и сва поља и дубраве,
из могуће кога руке
стрјеловити тријески изходе, 180
и рад саме једне одлуке
уздижу се морске воде,
кога служе сви богови,
свему свијету ки краљује,
обслужују и валови 185
кога, кад им господује,
сиђох овди, мê пожуде
да ми је моћи испунити,
и жестоке пламе худе
од љубави угасити, 190
кијем охоло дијете оно
за божицом од нарави,
лијепом Ио, прем смионо
обраћа ме огањ прави,
и жестока моја сила 195
и влас моја трјесковита
прид њиме се изгублла
и остала је прлдобита!
Ето кô су и богови
ођ љубави придобити, 200
с ком не могу ни тријескови
бога Јова јачи бити!
А ти, лијепа мâ божице,
жеље моје коју слиде,
како сунца слиди лице 205
цвијет за њими ки свеђ иде,
ке обличје сву липоту
јаснијех звијезда небу отима
и вишњега на срамоту
своју к себи приузима, 210
у којој ти страни од свита
твоја дика сад прибива,
коју лијепос тва честита
сад дубраву уресива?
Сврни к мени тве погледе 215
тере гледа' болес моју,
кô за тобом с неба греде
и у ком Јов је непокоју,
О достојна од нарави
да створитељ тебе слиди, 220
и за тобом да управи
бог Јов ступај, ки све види!
Али ако најскровније
очите су ствари мени,
знам у оној да зелени 225
сад твој урес драг се крије,
и да с скупом лијепијех вила,
гди твој ћајко благ проходи,
тву си чисту пут умила
у текућој оној води. 230
У оној густој тим дубрави
отићу се ја сакрити,
дочим ступај твој се управи
за доћ са мном сама бити!
У жудјеној ту љубави 235
с тобом ћу се пак састати,
гди ћемо оба уживати
прави живот и рај прави!
