Гон огни грауе олтраггио, аффанно, е цура

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Gon ogni graue oltraggio, affanno, e cura
Писац: Динко Рањина




2.

Gon ogni graue oltraggio, affanno, e cura,
   Sopportando ogni duol di nortal guerra
   Ogn'animal, che viue, e alberga in terra,
   La libertate hauer cerca, e procura.
Ed io, che soffro ogni hor penosa, e dura 5
   Seruitù, che mi pon quasi sotterra,
   Sol per cagion di voi, in cui si serra
   Beltà, che i cor del petto e lice, e fura:
Acciò, che del mio amor perpetuo e degno
   Habbia uostra sembianza ad hora ad hora, 10
   Chiudo tenacemente entro il mio core.
Come il uerme, ch'à se medesmo ogn'hora
   Mal cauto, altrui per dar vita, e sostegno
   Fa la terra prigione, oue al fin muore.



Originalni izvor[уреди]

Il secondo volume delle rime scelte da diversi eccellenti autori, nuovamente mandato in luce. In Vinegia, appresso Gabriel Giolito. MDLXIV, str. 578-592. (578)


Izvor[уреди]

M. Rešetar: Talijanske pjesme Dinka Ranjine, Građa za povijest književnosti hrvatske, knjiga 4, JAZU, Zagreb, 1904, str. 136-137.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 412 година.