Пријатељу драги мој, поколи свијес твоја
знат жели толикој, што сада чињу ја
стојећи у граду, ки њекад сагради
Орион, у јаду ки море све срди,
рити ће овој мој лис сада сву мисал,
вримена толикој не бивши вам писал.
Знај добро твој разум, ер слидећ ја они
крипосни славни друм, ким пјесан ромони,
труђу сад на писмо, нека тко кад мени
дај рече: сви бисмо с тебе ми почтени;
најлише од моје теј куће, сад која
дава ми свакоје силе, да пишу ја.
А ја, ки залуду не могу вик стати,
мука ми ни труду такому пристати.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
