ГЛИУБАВ ми додија, ка се без разбора

Извор: Викизворник
ГЛИУБАВ ми додија, ка се без разбора
Писац: Џоре Држић


Из зборника Никше Рањине[уреди]



 
Љубав ми додија ка се без разбора
   о мени разбија јак вали крај мора,
јадовне све силе пуштаје без мире
   и злате ње стриле у којих нî вире;
од којих уздишу, болижљив сузећи, 5
   свуди ме зач стижу а нî им моћ утећи.
Рају, нам и свему ој краљу једини,
   неправду туј чему љубав ми учини?
Ер да сам невирник главом и свим дужан,
   тај би ме сам крвник жалећи бил тужан, 10
мал хип да послуша гди цвилим тужбено, -
   не такој ни душа у муци паклено';
ајли да мој види образ јак у мрца
   гди сахне и блиди с уздахом од срца.
А љубав нехарну јак тврдо камен'је 15
   не би моћ да сврну на нидно смиљен'је,
кој сâм се дах мирно, сам од добра хтин'ја,
   служит јо' привирно вас мој вик живин'ја.
Кростој ми додија и тач без разбора
   о мни се разбија јак вали крај мора.20




Из даблинског рукописа[уреди]



 
ГЛИУБАВ ми додија, ка се без разбора
   О мени разбија јак воли крај мора.

Јадовне све силе пуштаје без мире
   I злате ње стриле у којих ни вире.

Од којих уздишу болижљив сузећи, 5
   Свуди ме заћ стижу, а нî (и)м моћи утећи.
 
Рају нам и свему ој краљу једини,
   Неправду туј чему љубав ми учини?

Ер да сам невирник главом и свим дужан,
   Тај би ме сам крвник жалећи бил тужан,10
 
Мал хип да послуша, гди цвилим тужбено,
   Не такој ни душа у муци ракљено;
 
Ај ли да мој види образ јак у мрца
   Гди сахне и блиди с уздахом од срца.
 
А љубав нехарну јак тврдо камење 15
   Не би моћ да сврну на нîдно смиљење,
 
Којзи се дах мирно сам од добра ктиња,
   Служит јој привирно вас мој вик живиња.

Кростој ми додија и тач без разбора
   О мни се разбија јак воли крај мора. 20



Извор[уреди]

Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 52, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.