ЕЛЕЏИЈА ОД ЉУБАВИ

Извор: Викизворник
ЕЛЕЏИЈА ОД ЉУБАВИ
Писац: Динко Рањина
213. песма Пјесни разлике


ЕЛЕЏИЈА ОД ЉУБАВИ




изета из Пропорца спјеваоца.

   Може се рећ управ, да већ зна од змије,
дјететом тко Љубав уписа најприје.
   Он види, ер луде све мисли греду ш њим,
ходити ки буде за ступи његовим,
   и части ер драг пут не слиди никаде
тај, који у ње скут незнано упаде.
   Ну штетом стид худи пати вик пун смеће,
ким себи науди жестоко одвеће.
   Слијепа је, још вели, за дати знат свима,
како тај, ки жели, разбора не има.
   Не види он з двора, ар ума ш њиме ни,
глас худа зазора гди свак час ромони;
   вик добра не види, ни позна, ни чини,
ну вазда он слиди то, што му зло чини.
   Нага је с а з двора, хотећ рит рад тога
од добра ер твора гола је свакога.
   Он добру нидну ствар, ку добро мож звати,
не море никадар никому подати.
   Јоште јој ктје крила поставит на плећи
кроз тајна тај дила нами рећ хотећи,
   ер тко год љувену туј двори љувезан,
сваки час промјену у себи чини ман,
   не имавши покоја ни мира на свиту
годишта сва своја патећ злед очиту;
   ар свеђер у двору ње стојећ рат прима,
како плав у мору, ка реда не има.
   Стриле су троване налипом по крају,
његове ер ране вик лика не имају,
   и свакој имамо на свиту боли лик,
љувен врид ну само оздравит ни моћ вик.
   А туј сад добро ја, вај, чују у мени,
гди зли јад однит тја не могу пакљени,
   ни може живот мој да се зла избави,
вај тому, ки ступ свој на љувен друм стави!
   што нас тач тва туга све мори, Љубави?
знаш, ер се без слуга краљевство не прави?
   То ли хоћ у сили згинути ти кога,
мољу те, помили дај мене небога,
   нека ме госпоје буду час изрити,
од које право је свим спиват на свити,
   ке урес и украс и дивна љепота
имаће вик облас врх мога живота,
   тер славни ње урес славићу све вриме,
по њојзи нека јес хваљено тве име.
   То ли ми не буде створити моћ твоја
милости за труде однимит далек тја,
   што могу ино ја у тугах живећи,
нер минут сва моја годишта мучећи?
   Тач тва час храбрена узроком твојиме
стати ће скровена у тају све вриме.

Слободна прерада Проперцијеве пјесме (III. 3).





Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.