2420
Пјевање XII
Поклисари разумјеше.
К њим рирагоман ко се врати,
Да потребно кл дан бјеше
Гласе од цара почекати.
I савише разбираху
По пашинием разговори
Да још турци благо искаху
Од свиех, трешња киех умори.
Тием с великием непокојом
Брињаху се у свој' свиести
Да не буду штетом својом
Кугод љуту згоду срести.
Тере нека буду боље
Турске мисли развидјети,
I привидјет зле невоље
Худи удес кж им приети;
Ончас старием поклисари
Драгомана посилају
За разазнат све те ствари,
Да се по њим владат знају.
У Оручја још Чауша
Они стаху затворени,
Ки сваком их злоћом куша,
Колико ће бит храбрени.
С
238 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
"\
Тер кад не би вазда била 7
Кагод ствар му дарована
Не би с гњива свием немила
До им видјет биела дана.
Ту драгоман вриедни отиде 8
Да их буде походити.
Да потребе све развиде
I буду се зговорити ;
Нека лашње цару худу 9
Могу свиести одољети,
Кад његову злу пожуду
Разаберу свом памети.
Али зачу њих бесједе 10
Да је у свему мало уфања,
I да на град зла чес греде
Погубнога од . скончања ;
Тер начина да инога 11
Ни'е за турке моћи смести,
Него зраком блага многа
Ослиепит их у свој свиести ;
Говораху, кад чинили 12
Кајмакану бјеху знати,
Да господа упутили
Јесу харач к царскием врати,
I цјећ тега молили се 13
Кроз велике молбе и труде
Да им слобода допусти се
I Оруч их пустит буде;
Да им пода одговоре : 14
Да пустит их мисли неинм,
Нег' и новиех да затворе
Да наредбе још дат има;
Ако уз харач блага и злата 15
Триста врећа не донесу,
Ке сред града тач богата
Од побјениех скупјене су ;
Тием овако свршиваху, 16
Да како се може чути,
Никако они не уфаху
Да их ће ова чес минути.
ПЈЕВАЊЕ XII. 239
Него зато поклисари 17
Много блага да приправе,
Нека обилнием тезием дари
Од зла тешка град избаве.-
С разговорим овациема, 18
По кием добра није уфати,
К поклисарим' ту новјема
Драгоман се опет врати.
I бивши им сповидио 19
Свеколике те разлоге,
I најпостје заглавио
Да ће бити смеће многе ;
Остави их у жалости 20
Да се љуто скончавају
Гдје толике немилости
Прид очима свием гледају;
Знајућ блага да не носе 21
Ни имају дат од куди,
Ко лакоми турци просе
I ко иште цар принуди.
Тием за таку ћес сусрести, 22
Ка се справља на ње доћи,
Сташе смислит у свој свиести
Како ће се владат моћи ;
Које ли ће одговоре 23
Клетием турцим мудро риети,
Гдје се благо то не море
Ни има откуд њим дониети.
Како ли ће силна цара 24
Од зле мисли одвратити,
Дубровника да не хара,
Ни учини погинути.
Што их боли веле веће 25
I у срцу свом скончава,
Нег' под сабљом с те несреће
Да им паде руса глава.
Туге су их зато стисле 26
Да чим се у њих замрсише
Кроз сто мисли, које мисле,
Јоште ниедну не измислише.
'
240 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Тер не знају на ку страну 27
Обратит се веће могу,
I сву помоћ и обрану
У кому ће наћ' разлогу.
Али мисли сто мислећи 28
I у мислиех мисли нове
Замишљени једва у смећи
Намислише мисли ове.
Да другога ни'е наћина 29
За с турциаиа говорити,
Нег' неизбројну мнош хитрина
У свој свиести измислити.
I указат им Дубровника 30
Да ни'е тако ласно узети,
Нека свака мисо прика
Проћ' им буде из памети.
I ако би се така сила, 31
Јер другога бића није,
Граду икада догодила
Да га ће узет други прије.
Ово у себи намислише 32
Расладити слаткием риечи,
Да ћут оштро ни'е савише
Да се нико не оприечи.
Приправиш« тием уздахе, 33
Молбе, сузе, и жалости,
Нека тако гњеве плахе
Смету турске немилости.
I бивши се оружали
Том хитрином сред слободе,
Од цара су глас чекали
• Да прие виде своје згоде.
Ну чим тезием у мислима 35
Сваки дан им јад се узмнажа,
Два чауша ето к њима
Шије Доганџи Мехмет паша.
Наредбе им дајућ ове, 36
Да се дижу нетом сване,
Кр могући цар их зове
У Сагарске лиепе стране.
34
ПЈЕВАЊЕ XII. 24 ј
Нека им је већа слава 37
I да лашњи пут имају
Те чауше њима дава
Да их дворе и слушају.
1 да лиепо свуд их друже 38
I учин« сви мјештани
Куд проходе, да их служе
I свуд земља да их храни.
С чаушима поклисари 39
Нетом свану рано усташе,
Да отиду с њим к Сагари
Цар честити ко их зваше.
Тер к Филиби обратише 40
Истием путем кием догјоче,
А пак наприед ударише
I у Рогош отидоше.
Гјерјен село ту проходе 41
I кроз Цирпан Али пашу,
У Цанглију за тием ходе
У Сергерис пака јашу.
А отоле на исход зоре 42
К Сагари су одјездили,
Гдје находе лиепе дворе
Ке им бјеху приправили.
У којема са све стране А3
Веома обилно и богато
Сред направе изабране
Зраком сјаше свиетло злато.
Прозори се ту вигјаху 44
Од цкла изврсна учињени,
А мири се поношаху
Мило изнутра нарешени.
Дрва од врата пуна дика 45
Гиздаху се у свјетлости,
Окована сваколика
У бисерној љепој кости.
Извираху воде од свуди 46
Ке у играх друзиех теку
Тер чињаху у разблуди
Туда чудну радост неку.
фалмотић. јјг
242 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
•
Наситити да се не би 47
Мого милом у погледу
Гдје сад скупно лете к неби
Сад у роси ситној греду.
Ту перивој Хеп у свему 48
Циену узмнажа двора тога,
Растијаше у којему
Мнош од воћа разликога.
Тер све што је кад чувено 49
Чуда, уреса, и хитрина,
Све то бјеше направљено
Веома изврсна сред начина.
Господичић први од града 50
Те љепоте, уживаше,
Кому стари још њекада
У госпоцтву свиетли сјаше.
Ну дворове тач гиздаве 51
Покллсарим' сада дају,
Докле опет их натраг справе
Да у њима прибивају.
Гдје за мало они дана 52
Још не добро починуше
Кад од паше кајмакана
Да иду к њему гласе чују.
Узјахаше тием најбрже 53
Да се погју с њјм састати,
Заповиеди да изврше
I буду му час придати.
Нека виде сврхом којом 54
Туге имају све свршити,
Да се љутием непокојом
Не узбуду свегј мучити.
Кајмакан се нахогјаше 55
Под шатори на равнини,
Откле сваки дан хогјаше
Да лов туда с царем чини.
С царем који бјеше здвора 56
Код града се намјестио,
I град други од шатора
Веле већи учинио;
ПЈЕВАЊЕ XII. 243
У кому су ограгјени, 57
Ко да 'е круна учињена,
Мири модри и црљени
Цеста од платна омаштена.
Врх шатора вигјаху се 58
Гдје јабуке златне сјаху,
Које сунца чињаху се
Чим зрак надвор измећаху.
А шатори модри и биели 59
Бјеху поље притиснули,
I у драг начин и весели
Госпоцки се ту просули.
У највећој у висини 60
Царев шатор распет сташе,
Ки около на равнини
Друге мање уздржаше;
Гдје дворани свиколици 61
Ки га у тему путу друже
Стоје, у многој нека дици
Из близа га дворе и служе.
Уз шаторе те на страну 62
Велик шатор вигјаше се
Прострт царском кајмакану
Ки јабукам златњаше се.
Пријатељу Мустај паши 63
Други опета с десну бјеше,
Кл од главе цару дражи
Мусаипом да га рјеше.
Слуге около умиљене 64
У шаторим мањим стаху
Гдје госпаре све" љубљене
С вјерном службом свегј двораху.
Њеколико још шатора 65
У господе бјеше главне,
Ки направам мнозием здвора
Кажу уресе своје славне
Шатори су поносити 60
У Кјохаје Имбрахима,
А и Раис гласовити
Од многе их циене има.
244 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
У Али аге Каракаша 67
Љеп је шатор веома дости,
Ки је царев Чауш Баша,
Пун разума и крепости.
Остали су у погледу 68
Мањи видјет сред равнине,
Али стоје лиепу у реду
Да град прави рек'би чине.
Поклисари тад догјоше 69
К Мустај паши Кајмакану,
I под шатор отидоше
Да се ончас с њим састану;
Кога сидјет изнаходе, 70
С десна уза њ Раис сташе,
С лиева с мнозием од господе
Чауш баса му част чињаше.
А дворани у два реда 71
С везаниема рукам стаху
Тер с његова ту погледа
Службу и послух помно учаху.
Змија му се још немила 72
Извијаше по утроби,
Ком неман га бјеше удрила
Да у пакљеној пуца злоби.
Тер у себи пун чемера 73
У зле мисли задубо се,
Иштућ да гњев свој ишћера
Љуто у кому надуо се.
С обичајнием даром к њему 74
Поклисари приступише,
I умиљени веома у свему
Дворно му се поклонише.
Али он с многом охоласти 75
Дочека их пун зла једа,
I не хотје на те части
У погрди ни да гледа.
Нег' у гњевној љутој биести 76
Цием памет му срџба зани,
Прида се им не да сјести
Ни им стола ту дохрани.
ПЈЕВАЊЕ XII. 245
Пачек веће што је горе 77
Не пода им заврћ' риечи,
Нег' кад хтјеше да говоре
Охоло се на ње исприећи;
Велећи им: — толи овако 78
Отмановић цар двори се
Да од вас њему доцна тако
Ови харач доноси се?
Ке је вриеме пролећело 79
I не би вас моћ видјети?
Једа се је штогод сњело
Вашој лудој у памети ?
Што сте тако кратка вида? 80
Благо јели донесено
Славном цару да се прида
Како вам је нарегјено ?
Знате добро да је триеби 81
Да се створи, да се слиеди
Сто зарече цар под неби
Свемогућом заповиеди?
I његова да висока 82
Риеч не може доћ' на мање,
Још да има с тега узрока
Свиет зачути све скончање.
На ове риечи поклисари, 83
Ке им паша говораше,
Како да их триес удари
Запањени љуто осташе;
Видећ да он прем немио 84
Кроз гњев худи и срдити
У свиести је намислио
Зла свака им учинити
Тием да боље с њим разложе 85
Да га когод мирна учине
С памети се утекоше
Намишљене на хитрине.
1 за почет прие с милости 86
Да га у срце њом обране
На њихове да жалости
У себи се смисли и гане;
246 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Старји од њих проли сузе 87
Чим га љута болес мори,
Тер овако плачућ узе
Паши охолом да говори:
Што нас питаш, господару, 88
Ер с харачом ми смо цкњели,
Тер не питаш славном цару
Град Дубровник жив још је ли?
Зачула је страна свака 89
Страшна трешња ко га обали;
Неприатеља није опака
Ки га сузам сати не жали;
Видећ гдје се прем низоко 90
Славном граду згоди пасти,
Ки летјаше прем високо
У слободној својој власти;
Измишљајућ на што од свиета 91
Госпоцтва су сва подложна,
Гдје сатира чес проклета
Круне охоле, царства узмножна.
А ти који имаш први 92
Наш пријатељ нас жалити,
Ко да си нам жедан крви
Хоћ' нам тако говорити.
Вјеровати не можемо 93
Да и ти нећеш милост чути
Кад ти сада сповијемо
Наше туге и јад љути.
Паде, згорје, и погину 94
Град Дубровник, господине,
I у худу прем начину
Сва његова слава гине;
Ако га опет не. поможе 95
Цар могући руком својом,
Раздиелити да се може
Својием смртнием непокојом.
Истина је мири здвора 96
Да му тврди јесу остали
А да су му само с мора
Разрушени њеки пали;
ПЈЕВАЊЕ XЈ1. 247
I да Млеци сад настоје 97
Неприатељи свием немили,
Да га узму и освоје
I подложе својој сили.
Али их се небојимо 98
Да нам ниедно зло учине,
Многе војске ер хранимо
За бранити све крајине.
Засве су нам двори пали 99
Киех развали трешња опака
I засве смо плачни остали
Без најдражиех ми рогјака;
I засве смо, јох! за вике 100
Изгубили све што имасмо
Блага, добра, славе, и дике,
Чием по свиету свуд се знасмо;
Не изгубисмо с те несреће 101
Госпоцкога срца у нами,
Нег' смиони веле веће
Узрастосмо у сузами ;
Тер смо справни свикохци Ј02
За град мили сачувати
У госпоцкој свиетлој дици
У боју се изрезати.
Оно с прва кад нас смете 103
Прид очима пораз љути,
Тер гледасмо горке штете,
Свак хтијаше побјегнути.
I мнози се упутише 104
Пут латинскиех лиепиех краја
I у плавиех одједрише
Од смртнога бјижећ ваја.
I остали би побјц^ннли 105
Да најбрже не скочисмо.
Њих одлуке ко смо чули,
Тер их молбам устависмо;
Кажући им да разлога 106
Града није оставити
Гдје у цара Отманскога
Свака нам ће милост бити.
248 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Он који се закле нами 107
Свегј нас бранит својом моћи,
Сад ће нашием у тугами
Не кратит нам све помоћи,
Још најлише гдје харача 108
Доносит нам није откнди,
Бивши за узрок горка плаћа
Све пожего огањ худи.
Овием риећи отјерасмо 109
Свием из срца страх приљути,
I уздање мило дасмо
Да не мисле о тием пути.
I тако смо све смирили; 110
Ну молимо сада тебе,
Смили нам се, тужнием, смили,
Ове тешке на потребе
Царском риечи унаприеда 111
Ер Дубровник живљет има,
Тер одговор царев гледа
Са свием својием грагјанима. —
Рани у срце Кајмакана 112
Ови говор уцвиљени,
Засве змија отрована
У утроби му гњевом пјени.
Он од прије чуо бјеше, 113
Ко му писа паша од Босне
Много пука да побјеже
Иза трешње немилосне.
I остали да настоје 114
У латинске земље утећи,
Справне плави тер им стоје
За уклонит се свакој смећи.
Пачек шпањске бојне плави 115
Граду у помоћ да игјаху,
Киех у путу риеч устави
Да ни'е веће град у страху ;
Дубровчани бивши њима 116
Ту писали свж пожуде,
I да мисли цар не има
Да Дубровник узет буде.
ПЈЕВАЊЕ XII. 249
А/сад опет бивши чуо 117
Што; поклисар њему рече,
БиеиШе срце све гануо
Да се кегод зло ме стече.
Мислећ да ће дубровчани 118
Прије друзием град пустити,
I ако утеку да крстјани
Пуста га ће освојити.
Тер ако их с војском стисне 119
Благо и злато да донесу,
Да одлуке те корисне
I њих распа цару ни'есу.
Тием нека их не поплаши 120
Него извади из скончања,
Кроз разговор узе дражи
Казати им боља уфања ;
Велећи им: цар под силу 121
Ништа искати од вас неће
Ни у никакву свому дилу
Учинит вам јада и смеће.
Благо пита по разлогу 122
I по правди славна суда;
Ни'е ни свиету а ни Богу
Кривина у тем ниедна худа.
Муфтија је знан над свима 123
Њему подо суде своје
Мудро и право, у којема
По закону сугјено је;
Да запада славна цара 124
Благо и добро све на свиети
Од свиех мртвиех харачара,
Кл без дјеце буду умриети.
Тием на суде славне ове 125
I ви памет подложите,
I како вас правда зове
Благо цару поклоните.
Нека и он унаприеда 126
Држећи вас под свием крилом
Узљуби вас, чува и гледа
I обраном бљуде милом.
250 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
\
\
-
С овезиема бесједами 127
Поклисари разумјеше . /
Да с огњением своием плами
Почео стинут паша бјеше.
Бивши он цјену учинио 128
Од њихова говорења,
I у свиести свој задио
За њих мисли пуне смиења.
Ради чеса отвораше 129
Врата од правде и милости,
Нека опета буде драже
Чут и судит њих жалости.
Тием уфање бивши боље 130
Они у свиести свој зачели '
Видећ мркле сред невоље
Ко да поче данак биели;
Нека му управ познат чине 131
Да разлога цар не има
Устајати на врлине
I неправде супроћ њима,
Рекоше му: наши стари 132
Кад се Орхану поклонише
С њим, и за њим са свием чари
Славни уговор утврдише.
Ки је уписан у Атхлами 133
Да нашинцим кад се згоди
Умриет царскием у земљами
Цару благо њих не ходи;
Да колико веле мање 134
Кад нашега мру сред града
По разлогу њих имање
Славна цара не запада
Очита је то истина, . 135
I ко нема мисо худу
Не може се без кривина
Вику оприети тому суду.
Уговора али тога 13фи
Јоштер да ми не имамо,
Ко ти рече ни'е разлога
Ни да тако благо дамо:
ПЈЕВАЊЕ XII. 251
Ер сви убјени кл су били 137
Худе трешње кроз чемере
У' дјецу су оставили,
Или оце, ил' матере;
Или браћу, киеб по реду 138
I по правием законима
Сваколика добра греду
I све што оста благо њима.
Ну поклати да хоћемо 139
Свиех за цара самирити,
Засве крви, ми знајемо,
Да не жуди наше пити;
Не бисмо му стоти дио 140
Могли блага дониет вику
Колико је наредио
Несрећному Дубровнику.
Ер нашиех благо које, 141
Кж ли имање може бити?
Каменито и хридно је
Све што имамо ми на свити.
Тере наша сва држава 142
У којој су стиене и горе
Нами хране вик не дава
Мјесец доста што бит море.
I да није трговине 143
Дома од свуди ку вучемо
Давно боље у крајине
Пошли би смо да живемо.
Ну пута нам ето овога 144
I оне веће свршно умриеше,
Чим од огња немилога
Жерава их љуто ждеше;
Тер нам друго не остаје 145
Кад смо остали живи у смрти
Нег' за свршит £иорке ваје
Смртни живот наш сатрти.
Кроз тој, мили Господине, 146
Кад ни'е блага у нас веће,
Ах ! немој нам без кривине
Прилагати смећам смеће.
с
252 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
I овога једва пута 147
Харач смо ови ми скупили
I с скупљења толи љута
Вас град горко уцвилили.
Али веће да ишта дамо 148
То не може вику бити,
Дат нећемо, још да знамо
Сви под царску сабљу отити.
Дат нећемо, не ер тако 149
Намислисмо тврдоглави,
Нег' ер моћ' нам није инако,
Јер убоштво пук нам дави.
Ну да нам је дано с неби 150
Притворити крв у злато
Стегјело се од нас неби
Овдје пролит сву богато;
Нека видјет цар узбуде 151
У кој циени свегј држимо
Заповиеди и пожуде
Ке' од њега ми примамо.
I да наше све су дике 152
I госпоцтво све слободно
Настојати да у вике
Робујемо њему угодно.
Тием, честити господару, 153
Видећ ове наше боли
Молимо те славном цару
За оваке се ствари моли:
Да не пусти вуци од свиета 154
Да нам прождру живот исти,
Ер за истину наша штета
Бит му неће од користи.
Ну помоћи све уздане 155
Кад нам пода благ и мио
Извршиће обећане
Клетве, кж је учинио.
А ми ћемо живот ови 156
Вјерно њему посветити,
I ко прави свегј робови
Дворити га и служити.
ПЈЕВАЊЕ XII. 253
Ове риечи бјеше од паше 157
С много свиести измјерене,
Тер се у сумњах вас сметаше
На све ствари ту чувене.
I почео бивши веће 158
Све уфање губит своје
Да се благо дониет неће
Како од цара прошено је;
Не хотећи у скончан је 159
Поклисаре љуто увести,
А ни пустит ончас мање
Што зачеше у свој свиести;
За пут средњи уздржати 160
Овезиема у мислима,
Благ поче им ту казати
Да им многу милост има.
I нека их разговори 161
У несрећнием тием сузами,
Узе с њима да говори
Љубежљивием бесједами ;
Велећи им: све несреће 162
Ке се вами догодише,
Од велике веома смеће,
Вјерујте ми, мени бише.
I ја сам се за вас драго 163
Славном цару свегј молио,
Да не иште злато и благо
Како вам је наредио.
Ну Муфтија бивши тако 164
Осудио знаном свиести,
Ниесам мого ја никако
Цара у мислих тациех смести.
Јер он исти својием усти 165
Питат вас ће више тога.
Ере неће да вам пусти
Толикога блага свога.
Одговоре промислите 166
Које ћете њему дати,
Да га гњевна не учините
Да се с вами не зарати.
254 ДУБРОВНИК ПОНОВЉЕН
Ер пак би вам заман било 167
Свеколико то кајање
Кад би напро он немило
Ваше смртно на скончање. —
Све што рјесмо овди теби. 168
Одговор му они даше,
Свиетли паша, све је триеби
Да се од нас цару каже.
Ер таке су наше смеће 169
Да с оваком тугом многом
Не можемо мућат веће
Ни прид људем, ни прид Богом.
С овием нечим' довршише 170
Све' овако говорење;
Тер им паша благ од више
Веће каже све смиљење.
Пачек милием бесједами 171
Врх трешње их буде пита
I како је у тугами
Била видјет страховита;
Како ли се опет згоди 172
У тем распу за јад гори
Из гомила да се води
Огањ с кога град изгори.
Засве мнози да ми рјеше 173
Тугу ову, рече, вашу
Цјеловито не умјеше
Ни с начином да све кажу.
Тием узо бих од вас чути, 174
Ки сте били у злу тему,
Ко вас тако удес љути
Сатариса худо у свему;
Да на вашој плачно чести 175
Те несреће чујућ врле
I ја будем у болести
Пожалити ствари умрле.
Јакимир му одговара: 176
Ја у граду ниесам био
Нег' се враћах с врата од цара
Јад кад нам се ти згодио.
ПЈЕВАЊЕ XII. 255
Тиера не умием прем до краја 177
Како милост твоја проси
Нашега вам казат ваја
Ки нам смртно живот коси.
Још савише гдје изгубих 178
С драгом љуби дјецу милу,
Драже од себе које љубих
I без киех сам свегј у цвилу.
На прве бих риечи умуко 179
Да ма уста проговоре,
I у срцу бих ончас пуко,
Толике ме смеће море.
Господичић али ови, 180
К Бунићу се тад обрати,
Кл је у тезием био јадови,
Он ће моћ' вам све сказати.
Њега звиезда блага и мила 181
Са свом кућом схрани тада,
Тер га није уцвилила
Нег' погубом само од града.
Он ће зато погодити 182
По начину ласно теби,
I редом ти сад изрити
Све што трпјет би нам триеби.
Нека видиш, да жалости 183
Које су се нам згодиле,
Надишле су све горкости,
Вик на свиету ки су биле.
