Гласник:
Да ли добро плачни граду
мири твоји не узрастоше,
кад овако у злом јаду 1295
изненадке сад падоше.
Да ли добро твоијех слава
ведри се исток не објави,
кад опета чест неправа
у вјечни те запад стави. 1300
Кор Картагинезâ:
Откуд ови глас исходи
пун жалости и зла јада,
страх ме је да се што не згоди
од краљице наше сада.
По немилој овој смећи 1305
јур можемо привидјети
ови гласник у несрећи
да ће гласе зле доњети.
Гласник:
Ах да ли те на зло ово
љубав худа сад доведе. 1310
Кор Картагинезâ:
О гласниче што је ново,
зашто ли су те бесједе?
Гласник:
О витези проплачите
и перите сузам лица,
пуна смећа врловите 1315
убила се сад краљица.
Кор Картагинезâ:
Ах, може ли та ствар бити,
то је у себи страшно дило,
не би ли нам хтио рити,
како се је то згодило? 1320
Гласник:
Управ ћу вам све сказати
ја бивши се намјерио,
гди краљици живот скрати
худи пораз и немио.
Како Ана бјеше веће 1325
врпу дрва приправила,
кô Дидоне пуна смеће
бјеше њоме наредила.
Врх њих стави мач прихуди
и Енејину исту слику, 1330
и одар кîј прије у разблуди
видје љубав њих велику.
Свети отари стаху около
Богу Јову и Прозерпини
и Плутону кî охоло 1335
господује вјечној тмини.
Ту се он час нам указа
страшне слике страшна лица,
у косами сједијех власа
раскосана виленица, 1340
која заупи страшнијем гласи
сва божанства згара с’ Неби
и сва која у свијем јази
худи пако храни у себи
Пак за овијем пође рећи 1345
траве искат чудновите
коијем она љубав лијечи
кроз све власти виловите.
Кор Картагинезâ:
Ах, не може то бит вику
ташта трава да оздрави 1350
смртну рану и злед прîку
од чемерне зле љубави.
Гласник:
Бјеше Ану у толико
Дидоне индје отправила
да би лашње дјело прико 1355
с худе одлуке извршила.
Пак јоштера мени истому
прид вратима чини стати,
да не будем дат никому
страшне чари ње гледати. 1360
Пак ко видје сама да је
свуд около обазре се,
и за извршит смртне ваје
на справљена дрва успе се.
Ту ко угледа одар мили 1365
и Енејине миле одјеће,
чим је болест тежја устрили
јаче указа своје смеће.
I најбрже гô мач узе
за свршити све јадове, 1370
тер лијевајућ ријеком сузе
кликну и рече ријечи ове:
О честите и љубјене
миле одјеће слатке и драге
дочим с чести ја блажене 1375
данке трајах мирне и благе.
Ви примите душу моју,
и од зла мене слободите
да у смртном непокоју
скратим смеће вјековите. 1380
Живјела сам и уживала
свеколике свијетле славе,
дочим ми је срећа дала
уживати чести праве.
Зградила сам мире од града, 1385
и Сикеја још драгога
осветила јур до сада
од крвника брата мога.
Ах честита сасма одвеће
да зли вјетар у ове стране 1390
не дотјера за мê смеће
у плавима зле Тројане.
Ко рече ово, грлит узе
Енејину слику милу,
врх кê проли грозне сузе 1395
у обилном плачном цвилу.
I чим трпи труде клете
узе опета говорити,
Толи ћу умријет без освете
и мој живот погубити? 1400
Ах, умријет ћу сврха ово је
мени с неба заручена,
да за свршит смртне ваје
будем умријет прије времена.
Тко зна, тко зна, кад упази 1405
худи Енеја из пучине
гди густ огањ к‘ небу узлази
свједок смртни мê истине,
да ће јоштер уздахнути,
и смутит се на злу мому, 1410
и милосну болест чути,
у немилом срцу свому.
Кор Картагинезâ:
По тијем ријечима мого си познати
да она мисо има смрт себи подати.
Гласник:
Ја стрјеловит скочих тада 1415
за ње одлуке худе смести,
ну кô дођох још у свијести
од горкога трнем јада,
видјех она гдје немила
себи дала смртну рану 1420
и на другу гди је страну
срце мачем злијем пробила.
Кор Картагинезâ:
Ах, несрећна свијем краљице,
тко те неће пожалити,
ти се може гора рити 1425
од чемерне зле љутице.
Гласник:
Дотекоше на мê гласе
дворкињице запањене,
кê жаљаху уцвиљене
краљичине зле поразе. 1430
Кроз урнебес плача и вике
раскосанијем у косами,
лупајућ се свијем руками
узмнажаху цвиле прике.
Над свијем инијем тужна Ана 1435
туј дохрли приварена,
у свом срцу израњена
с Дидонскијех смртнијех рана.
Драгу сестру на скут стави,
тер ње рану како угледа 1440
студенија мразна леда
грозне сузе свê објави.
I толико болежљиво,
и жалосно туј процвили,
смрт могу ријет да усили 1445
на цвиљење милостиво.
А Дидоне бивши веће
у животу свом на сврси,
дух из својих пусти прси
сред уздаха пуна смеће. 1450
Така сврха ње љубави
бî у смртнијем дана труди
и тако јој Енеја худи
за смртни исти мач остави.
Кор Картагинезâ:
Ах, несрећни тужни граду, 1455
обори се већ, обори,
кад те худа чест затвори
плачнијем станом сваком јаду.
Свеђ проклињај твоје чести,
и процвили с нами сада, 1460
ер је разлог, ако икада,
уздисати у болести.
Кор пјева:
Проплачите,
процвилите,
још ви дуси немилосни 1465
тер смрт ову, прем жалосни,
пожалите,
проплачите.
Кор Картагинезâ:
Ах, у кратко вријеме како
свијетла љепос нам западе 1470
кû нам худа смрт украде
немилосно и опако.
Узмножимо плаче наше
и жалосно свеђ цвилимо,
тер сузами учинимо 1475
да се вјечна смећа каже.
Кор пјева:
Проплачите,
процвилите,
још ви дуси немилосни,
тер смрт ову, прем жалосни, 1480
пожалите,
проплачите.
Кор Картагинезâ:
Што нам ино већ остаје
кад сва наша дика права
у западу ведријех слава 1485
краљичинијех стамњела је.
Ах, плачимо по све вијеке,
и у нашем грозном плачу
узмножимо болест јачу
и од суза чинмо ријеке. 1490
Кор пјева:
Проплачите,
процвилите,
још ви дуси немилосни,
тер смрт ову, прем жалосни,
пожалите, 1495
проплачите.
