Кор пјева:
Слатка љубави,
објави, објави
твоје велике
славе и дике 40
пролиј свом власти
дажде од сласти
да синут буде
рај твê разблуде.
Енеја:
О Дидоне, мâ госпоје, 45
о краљице моја мила,
кâ с љубави драге твоје
срце ми си замамила;
Чијем да будем теби вику
благу милос заплатити, 50
чијем ли твоју хар велику
да узбудем одвратити?
Ти си сама кâ си хтјела
пожалити мê несреће
и с милоснијех твоијех дјела 55
утажит ми горке смеће
Оди када распршане
доједрише моје плави,
бјеху од тебе причекане
сасма многој у љубави. 60
I не само милостива
да ме прими госта твога,
нег ме јоштер љубежљива
краља учини мјеста овога.
Ради које многе хари 65
докли будем жив на свити
Нећу вику ниједне ствари
Цјећа тебе закратити.
I да имам сто живота,
и сто душа ја у себе, 70
познала би твâ љепота
бих ли све до цјећа тебе.
Дидоне:
О Енеја краљу мили,
кога урес свијем гиздави
тако сарцу мому омили, 75
да сва горим у љубави;
Тко да не зна ведре славе
твога имена гласовита,
кога часте све државе,
и познају до крај свита? 80
Ја за срећу држим моју
ер те оди чес довела,
да град ови у покоју
владаш кроз твâ вриједна дјела.
Паче љубав и небеса 85
не пристајем свеђ хвалити
кî ми тебе пуна уреса
друга хтјеше допустити.
Тебе слатки краљу мили,
кî једином твôм љепости 90
слатко рани и устрили
душу и живот мê младости.
Ах, драг ти си, драг и мио
драги браче мом животу
слатко ти си заробио 95
мој дух твоју кроз доброту.
Енеја:
Веле дража, мâ краљице,
веле слађа ти си мени
божанствено ер твê лице
свеђ ми узрочи рај блажени. 100
Тако ми си драга и мила,
да ћу вас в’јек твој роб бити,
и ниједна ме неће сила
моћ од тебе од’јелити.
Право јê трјеба да ме умори 105
смрт у худом непокоју,
пак да младост мâ не гори
кроз љепоту драгу твоју;
кâ, уресом неизмјерна
како вјечне стече дике, 110
тако и мене чини вјерна
за робоват теби у вике.
Дидоне:
Ја не умијем ино ријети
драги краљу срца мога,
нег да чиниш мени мријети 115
с разговора слатка твога.
I ако ту сласт пролијевају
бесједами усти твоје
како слатко дух враћају
кроз целове медне своје. 120
Ах! блажена да би била
по све вјеке срећа моја,
која ми је допустила
да сам љуби драга твоја.
Блажен био час примили, 125
кад ме с тобом чес састави,
и мê срце кад устрили
и љубави твојом страви.
Ер медене све сладости
које могу бит на неби 130
ја уживам у радости
у самому, браче, теби,
Ну што цкните драге моје
дворкињице у весељу,
прославите мê покоје 140
и веселу моју жељу.
Слатке пјесни приправите,
тер пјевајте моју срећу,
и таначац изведите
за узмножит радост већу. 145
Овди дворкињице танац воде, а кор пјева.
Кор:
Слатка љубави,
објави, објави,
твоје велике
славе и дике,
проли свом власти, 150
дажде од сласти,
да синут буде,
рај твê разблуде.
Један од кора:
Ведра краљице, 155
кê часно лице
својом свјетлости
својом милости
зору надсива,
рај придобива, 160
Да је твâ дика
славна до вика.
Кор:
Уживај рада
Енеју сада,
и у љубави 165
смири тву жељу,
и ш њим борави
сад у весељу
да љубав ваша
свеђ се узмнажа. 170
Један од кора:
Љубав је блага,
љубав је драга
у њој прибива
радос љувена,
у њим се ужива 175
сладос медена,
кâ слатко дијели
покој весели.
Кор:
Вријеме далече
свак час утјече, 180
и радос губи
наше младости
тијем сада љуби,
и у радости
блажена оди 185
данке проводи.
Један од кора:
Уживај срећу
сад у прољећу
дочим си млада,
и чес не крати 190
љубав ти сада
моћ уживати,
ер старост хрли
да нас загрли.
Смири пожуде 195
кроз тве разблуде
живот жуђени
пригрли мила
и рај љувени
сред твога крила, 200
дочим ти лице
плоди ружице.
Оди се опета сцене затворају, а излази Акате свјетник Енејин
