ЧИЊЕН'ЈЕ ПЕТО
ПРИКАЗАЊЕ ПРВО
ЈЕРИНА I МИХАЈЛО СВИЛОЈЕВИЋ
ЈЕРИНА:
Чуо си, свијетли господине,
с разговора дуга мога,
буде варке, зле начине
клета бана хрватскога;
коју плату, љубећ њега, 3265
што се може јаче и веће,
ја дорадих с дјела тега,
у ке упадох труде и смеће.
У памети злој сумњећи,
да његова злобна дјела, 3270
ме госпође смрт жалећи,
не бих краљу повидјела,
хотијаше ме злотвор клети
приком смрти поразити,
дајући ми разумјети, 3275
мој вјереник да ће бити.
У тврђу ме послат рече,
од погубе да ме избави,
а тамо ме он најпрече
на погубну смрт одправи. 3280
Проплако би станац ками,
гди жалосна, приварена,
злијех крвника злијем руками
имах бити погубјена.
Јоште трептим, јоште предам, 3285
чини ми се, да немили
прид очима још мач гледам,
ки ме умријети тужну сили.
За то суди с мојијех згода,
је ли право, да икада 3290
срце икому на дар пода
дјевојчица лијепа и млада;
и љубећи толи верно,
можемо ли ми уфати,
на љубјење неизмјерно
да се љубав нами одврати?
МИХАЈЛО:
Худо срце и камено
не може него свеђ варати,
и невјерно и химбено
проћ закону дјеловати, 3300
а господске тко је ћуди,
и час иште с вриједнијем дили,
свеђ свакому добро жуди,
а најлише лијепој вили.
Тим ја свлачим с себе оклопје, 3305
и, с кијех стећи час настојим,
мећем бојни мач и копје,
ни се више витез бројим,
ако моја бојна сила
указати свијем не буде, 3310
ко се од мене лијепијех вила
час и живот чува и бљуде.
С вриједнијем Јанком не ћу боја,
ки приварен, бит прав сцијени;
злобнога ћу ја Хрвоја 3315
на бој позват не смиљени,
и ратит се пристат не ћу
с издавником злијем, проклетим,
докле горку твоју смећу
и краљице не осветим. 3320
Од витешке моје деснице
брањене су вазда биле
уцвиљене дјевојчице
и гиздаве лијепе виле.
Храбрена је од јунака, 3325
рад њихове дике и славе,
педепсати дјела опака
и охоле плесат главе.
За то у госта овди мога
постати ћеш ти, доколи 3330
невјерника химбенога
ја педепшем гријех охоли;
за тебе ћу пак молити
краља Остоју, да ти прости:
до мало ћеш мирна бити, 3335
не мој стати у жалости.
Ти за мене, благ витеже,
веле учини сегај дана;
доброта ме твоја веже,
да сам вазда њој држана. 3340
С добром чести ти се одили.
Је да бојне твоје труде
од небеса краљ примили
узвисити скоро буде,
је да и моју горку смећу 3345
он узбуде самирити;
и веће те држат не ћу,
у гостов ћу стан отити.
