СКАЗАЊЕ ТРЕЋЕ
ВИЛОЗМАЈ У ПРИЛИЦИ ОРИТРИЈЕСА У КОЛИЈЕХ
ОГЊЕНИТИЈЕХ С БИСЕРНИЦОМ УГЕАБЈЕНОМ
БИСЕРНИЦА:
Вајмех, тко ме ово ухити,
који гусар страшни ово је?
Не мојте ме оставити,
не дајте ме, драге моје. 1915
ВИЛОЗМАЈ:
Не страши се, дјевојчице,
моја жељо уздисана,
могуће си сред деснице
Оријетреса татархана.
БИСЕРНИЦА:
Не држи ме, зли гусаре, 1920
вајмех мени, не држи ме;
што пакљене кроз приваре
тве витешко ружиш име?
То ли је крипос твоја бојна,
то јуначке твоје моћи, 1925
за овако недостојна
дјела у наше стране доћи?
То ли је руком тјет храбреном
бит гласовит по свем свити,
блага госта под именом 1930
туђу љуби освојити?
Гди си, ћаћко мој љубјени,
гди си, браце, Градимире,
гди, највеће уцвиљени
вјерениче Владимире? 1935
Гди сте угрски заточници?
Што сви тијеком не течете,
неправедној да десници
млађахну ме, јаох, отмете ?
Гди си, бојна и хваљена 1940
Цаптислава ма сестрице,
гди си, мајко не родјена,
мудра и знана Сјевернице?
Што трпите, да химбени
Татар тужну тја води ме? 1945
Не држи ме, вајмех мени,
зли гусаре, не држи ме.
Куд утече, што ме остави,
о Дунајко, друго мила;
ово је они сан нездрави, 1950
ки сам јучер теби одкрила.
Ја сам она голубица,
сад ме познам туге и ваје,
ку грабећа грда птица
из ненадке зграбила је. 1955
Али, вајмех, с нијеђнијех страна
на помоћ ми још не ходи
ниједан витез, ниједна обрана,
да ме тужну ослободи.
Ке ће од мога ћаћка даре 1960
стећи, ко год обрани ме!
Не држи ме, зли гусаре,
вајмех мени, не држи ме.
ВИЛОЗМАЈ:
Утажи се, ма госпође,
ја те łјбим ко сам себе; 1965
да вас сај свијет на ме дође,
није ми јаки отет тебе.
БИСЕРНИЦА:
Твоја љубав бит ми угодна,
зли крвнице, не ће вијеку;
за од тебе бит слободна, 1970
у Дунај ћу скочит ријеку.
Волим остат сред дубина
дунавскијех укопана,
нег грдога Татарина
љубовница бит названа. 1975
ВИЛОЗМАЈ:
Не ћеш тога говорити,
ни расрдна бит на мене,
када будеш угазити,
од какве сам ја краљ сцијене.
Одкле у црно Волга, и Тана 1980
у хвалинско теку море,
сви до ледна оцеана
татарски ме краљи дворе.
Тако и тебе дворити ће
му љубовцу драгу и милу; 1985
не одричи се од тве сриће,
коју држиш у твом крилу.
БИСЕРНИЦА:
Ниси ти краљ, зли тамњаче,
ни свијетлога пород краља,
нег потиштен гусар паче, 1990
руг у прикор свијех земаља;
мало велим, дух паклени
под хипом си ти људскиме
не држи ме, вајмех мени,
зли гусаре, не држи ме. 1995
Овди се Вилозмај залетива пут небеса у колијех огњеиутијех.
