ПРОЛОГ
СРЕЋА
Ја сам она, ку сповиједа
свијет, обилна мнозијем дарим,
срећа, ке влас заповиједа
свијетлијем краљим, ведријем царим.
По наредби небескога 5
краља дођох у ове стране,
од краљества које мога
на свијету су срећне зване.
Славни Гофред небу угодни
с вриједном војском свијех бојника 10
град поступа, у ком подни
бог смрт пријеку за човика.
Шњим вас ини збор витешки
храбрено се рве и труди,
за подати кроз бој тешки 15
славну сврху свој пожуди.
Које труде, које муке
сви подносе, за отети
из невјерске силне руке
срећно мјесто, град присвети! 20
Сам Риналдо, час и хвала
све латинске војске, оди
љувенога посред кала
изгубјен се вас находи.
Свијетлу круну свијех витеза 25
сред раскошна блудна зида
разблудами својијем свеза
виленица лијепа Армида;
лијепа Армида, ке на свити
чудна је лијепос и хитрина, 30
ну ње пород гласовити
сва надходи чуда ина.
Племенита њу Сирена
кон Еуфрате ријеке роди,
која од краља би љубјена, 35
ки Дамашком јур господи.
Сирена ова рајском диком
свога гласа и љепоте
срца мнозијем љубовником
заносаше и животе, 40
а нада све могућега
тога краља смами и страви,
ки гораше цијећа тега
вас ужежен у љубави.
Тако има своју жељу, 45
чијем је двори и шње уздише,
тер здружени у весељу
лијепу Армиду породише.
Чајко умрије, а вик која
сунцу одсива свом липотом, 50
све хитрости знат настоја
под својијем дундом Идраотом,
од којега би послана,
да кроз миле своје уресе
вјерну војску од крстјана 55
рани, устријели, и занесе.
Ту се учини смећа многа
кроз цињења ње химбена,
од Риналда ну славнога
оста и она занесена. 60
С прва иђаше на њ немила,
да га смрти злом погуби,
ну љувена златна стрила
усили је, да га љуби.
Тим да је не тре страх усиони 65
да од ње бојник драг не утече,
у оток га ови дони
од витеза свијех далече,
гди сагради зид весели
врх високе стрме горе, 70
ка се около снијегом бијели,
а врси јој цвијећем горе.
Тврда ограда од свих виша
саплетене и згуснуте
сред заходна околиша 75
здржи у себи многе путе;
путе пуне страха и тмина,
краја и сриједе ки не имају,
чијем без реда и начина
сметено се извијају. 80
Посред обле ове обзиде
рајскога се пуни уреса
перивоји лијепи виде,
у кијех цапте сва чудеса.
Свак би реко, да спуштава, 85
чим разблудом овди зене,
земља, дубје, цвијетје, трава,
слатке уздахе и љувене.
Није гране, није листа,
ни ружице на ливади, 90
гди весело љубав иста
све раскоше не усади.
У весељу драгом дости
гледаш слатке пјет славице,
и разблудне у радости 95
целиват се голубице.
Нитко не би промислио,
да су дјела то вилиња,
нег наравни начин мио
да све реси и начиња. 100
Честитога мјеста у сриједи
с поноситијех сто прозора
двор висока зида сједи,
каква вијеку не би двора.
Покована сребром врата 105
од свих страна има около,
на ких вези суха злата
њих уздрже, шкрипе около.
Крај лијепога перивоја
вир извире бистре воде,
усред смијеха и покоја
смртни плачи гди се плоде.
Овди вила лијепа и худа
с дразијем својијем, кога страви
сред раскоша, сред разблуда, 115
сред целова дни борави.
Али паклу град љубјени
вишњи отети хоће сгара,
и Риналдо да храбрени
све паклене справе схара; 120
чини да ја стрјеловита
прико мора будем доћи
по бојника племенита
с двјема дразијем многе моћи.
Убалдо се један зове, 125
ки је обишо сегај свијета
многа мјеста и градове,
пун мудрости сваке и свјета;
други је Карло бојна имена,
ки Риналду славном носи 130
од војеводе свога убијена
мач, ки освету лијепу проси.
Знани старац и праведни
до је начине лијепе њима,
да слободит витез вриједни 135
из рука се симијех има.
Ко ће добит све колике
плахе звијери, худе отрови,
по наредби виле прике
ке чувају оток ови, 140
придрагога штит камена
подо им је и прут златни,
и лис, ки ће кроз сметена
мјеста њими пут казати.
Јучер ноћно друзи мили 145
заходнога пут затвора
за једно су се упутили,
ја их чекам на крај мора.
У толико с благом чести
свак послуша помно сада, 150
како не има цијеле свијести,
тко у љувене везе упада;
у свијетлому пачек штиту
с Риналдом се свак огледа,
ко с крипости свак на свиту, 165
не с лијепости гре наприједа.
