Аркулин/Четврти чин
Први призор[уреди]
ЛОПУЂАНИН: Трипе, разумио нас си?
ТРИПЕ: Разумио вас сам. Ласса фар а востро Трипе!
ЛОПУЂАНИН: Гиураддио, ако неће да ју свршимо с пасалијером од тримјед с оружјем.
ТРИПЕ: Разумио вас сам: о гуерра о паце о триегуа пер огги, да можете ви ваш посао оправит, миссер сци! Ор, миссер мио, пенсо да ћемо склопит ову парентијеру.
Други призор[уреди]
ТРИПЕ: Боже, умије ли ми тко указат гди стоји Аркуло Аркулиновић, пер зентилезза?
АРКУЛИН: Што иштеш ти од Аркулина? Овди сам; и да ми боље име знаш, није ми Аркуло име нег Аркулин, с мачем у руци за одговорит свакому тко има двије руке. Ма на фроте доходите на Аркулина, као и хврљци на руину од смокава.
ТРИПЕ: Миссер, ја нијесам дошао комбатит, ма с тобом двије ријечи проговорит ин сецрето, ди манера, ако је вашој милости драго.
АРКУЛИН: Ин сецрето, ан? Хтио би ме доли примамит сто беццо футуо!
ТРИПЕ: Ја велим, онестије говори, ако је вашој милости драго, миссер Аркуло али т' Аркулине.
АРКУЛИН: Милица, мортар ми! С врата ми се двигни, беццаззо!
ТРИПЕ: I с већијем смо људми говорили, пер сан Трифон, него си ти, ин малора! Имам с тобом тратат парентијеру, а ти си, ја виђу, непријатељ твому добру, ин малора е ин мал пунто макар!
АРКУЛИН: Која је то парентијера? Отоле говори што имаш говорит.
ТРИПЕ: А ја да одовле говорим; ако свак чује, востро данно.
АРКУЛИН: Да си је ткогоди с конопцем на грлу дошао!
ТРИПЕ: Да т' речем: дају ти Анчицу за жену; сва је она парента контента.
АРКУЛИН: Ах, ах, угоненух ли!
ТРИПЕ: Ма да знаш, прћије т' не дају и, зентиломо мио, хоће да јо' контрадоту учиниш; алтраменте нон е фатто ниенте.
АРКУЛИН: Контрадоту, беццхи футуи?! Без прћије, канаља? С врата ми се, килава траго!
ТРИПЕ: Тот аванцах ја пер фар бен! Индовинах да ме ће тегнут у живо! - Знаш ка је? Ја сам килав, а ти си беко од твоје жене, - понес' то ин висо, бестиа де мерда!
АРКУЛИН: Лумбарду ми, пушку ми, Милица! Да ми га се је стријелит рибаода.
ТРИПЕ: Лумбардом? Мерда магна! Аддио, м' арреццомандо.
Трећи призор[уреди]
АРКУЛИН: Без прћије, канаља! - контрадоту, грамандионици једни! Хоћу, на њих деспет, да ми дође у кућу. Узет ју за жену и не узет ју хоћу да у мени стоји. Пер зерто махнит сам за њом и љубим ју, курвину кћер, како моје двије очи, ма кондицијони које ми дају нећу ни слушат. С контрадотом! Ах, ја знам што ћу учинит: поћу наћ њекога негроманта, да знам спенџат штомудраго; чинит је ћу да ми у кућу дође, на њих деспет! Ма ово га, нут срјеће! Бон аугурио, - Анчица ће у мене данаска бит. - Дио ви салви, миссер ло маистро!
НЕГРОМАНТ: Бен венуто, господине мој!
АРКУЛИН: Умијеш и нашки говорити?!
НЕГРОМАНТ: Знам.
АРКУЛИН: Рад бих, ако је сињорији востри драго, да ми учиниш да ми једна мороза дође дома, коју веле љубим, ма је он крудела.
НЕГРОМАНТ: Сигнор си, ел салито делле иннаморате.
АРКУЛИН: Њеке контрадоте пита и хоће доћ без прћије.
НЕГРОМАНТ: Хо интесо, нека мени, разумио сам; ма хоћу ја плата.
АРКУЛИН: Ава, да те платим; што ми ћеш узет?
НЕГРОМАНТ: Дваес дуката.
АРКУЛИН: Цага сангуе! Дваес дуката веле је!
НЕГРОМАНТ: Не могу мање.
АРКУЛИН: Контент сам, ма хоћу да ми прво кугоди прову учиниш од твоје негроманције.
НЕГРОМАНТ: Ја да учиним? Немо' те страхо бит?
АРКУЛИН: Мене ли, мене страх? Нашао си човјека страшива.
НЕГРОМАНТ: Гледа' на твоја кућа!
АРКУЛИН: (Обиде ме њеки страх!)
НЕГРОМАНТ: Гледа' на твоја кућа!
АРКУЛИН: (Ове ми враголије нигда нијесу драге биле.)
НЕГРОМАНТ: Гледа' на кућа!
АРКУЛИН: Кућу ми! Кућа ми отиде! Лассами стар ла цаса, беццо футуо!
НЕГРОМАНТ: Ти имаш страх; не бој се; не бој се.
АРКУЛИН: Нећу твојијех враголија око моје куће! Ајме мени, кућа ми! Беццо футуо, нећ' ми кућу оставит?
НЕГРОМАНТ: Не бој се ти врага да те понесе.
АРКУЛИН: С очију ми, курвина острижена ђидијо!
НЕГРОМАНТ: Цхе омо дел диаволо!
АРКУЛИН: Поћу на судије, да овога негроманта чиним изагнат из града; инако ће оборит вас град од вјешала човјек.
Четврти призор[уреди]
ТРИПЕ: Гинтиломо, цхе цурри? Ферма!
НЕГРОМАНТ: Ун церто веццхио матто ми цорре аддоссо цон ле арми.
ТРИПЕ: Савер парлар сцхиавон?
НЕГРОМАНТ: Уно поцо умије.
ТРИПЕ: Познаш ли тога старца?
НЕГРОМАНТ: Ја га знам.
ТРИПЕ: Једа је Аркулин?
НЕГРОМАНТ: Сигнор си, сигнор си, Аркулино!
ТРИПЕ: Вражијега човјека, да је свакому додијао! Цон тутти ла вол. Миссер, поцо ха манцато цхе анцхе а ми нон ха дато делле фериде. Цхи сете вои, се пиасе алла сигнориа востра?
НЕГРОМАНТ: Ми делетто ун поцо ди негроманзиа.
ТРИПЕ: Ди негроманзиа?! Да, пер Дио си наш! Тебе жуђахомо, те десидеравамо грандементе.
НЕГРОМАНТ: Соно а пиацер востро.
ТРИПЕ: О, Марићу! О, Вицулине!
Пети призор[уреди]
ЛОПУЂАНИН: Тко зове?
ТРИПЕ: Андеамус усqуе ад Бетлем, венит пропхета магнинимус, дошла је стелла ин ориенте!
МАРИЋ: Што је, за Мајку милостиву?
ТРИПЕ: Хиц фациамус триа табернацула, унум... умријех од весеља!
ВИЦУЛИН: Гиураддио, што ће бит?
ТРИПЕ: Негромант нам је овди! Да се осветимо ди qуел беццо од своје жене.
МАРИЋ: Трипе драги, нека те целунем од весеља! О, маистро, бен венуто!
НЕГРОМАНТ: Гентиломени, се коћете цинити вендетта ди qуел веццхио дел диаволо...
ТРИПЕ: С пестулезом га је тјерао, беццо дел бурделло!
НЕГРОМАНТ: Ја сам пронто за учинит за вас ствари велике.
МАРИЋ: Да ти добро платимо и да ти смо слуге.
ВИЦУЛИН: Гиураддио, да ти смо вазда скјави.
ТРИПЕ: Ја т' нећу друго оферир него Трипу, мене, е ла цаса миа ин Цаттаро, цхе ми цоста бен цинqуанта шцуди, и још боље.
НЕГРОМАНТ: Што коћете од мене?
ТРИПЕ: Нека му ја речем, цон лизензиа. Марићу, и ти, брате Вицулине!
МАРИЋ: Реци, Трипе, контенти смо.
ТРИПЕ: У двије ријечи, миссер мио, - а ти разумијеш нашки?
НЕГРОМАНТ: Жна.
ТРИПЕ: Ови добри дијеци имају удовицу у кући, злу печеницу, ер се хоће удат, а није прћије, миссер мио, - дукате велике питају, а није их! Аркулино де алтро цанто си xе инаморао ди есса, ет сенза доте нон ла вол пер суа цонсорте, за домаћу, ма ју хоће за хотимицу ет пер форза. Зато молимо ла сигнориа востра да учиниш да речени, миссер мио, Аркулин Аркулиновић вазме Анчицу без прчије и да јој контрадоту учини. Ве прегхиамо ла сигнориа востра. Ја рекох као умјех.
МАРИЋ: Добро, то толико хоћемо; што смо хтјели све си изрекао.
НЕГРОМАНТ: Ја вас сам разумио. Коћу учинити веле веће нег питате. Ја ћу учинити да сада Аркулино дође прид ваша кућа и да вјенца Анчицу с конопцо на грло, и коћу учинити веће што нећу говорити, - све бити вас посао! Приправите канџилијеро и све, ер сада спонсализио да се чини.
МАРИЋ: Ах, Мајко од Пшуња, теби хвала!
ТРИПЕ: Которска Адвокато, теби слава!
ВИЦУЛИН: Санто Иацомо ди Гализиа, теби се припоручујемо!
НЕГРОМАНТ: Ио воглио поћи и све ће бити како ја реци.
КОТОРАНИН: Е, миссер, да ти смо припоручени, а плата ће твоја бит.
НЕГРОМАНТ: Нећу плата.
КОТОРАНИН: Е, да ти смо риццомандаи алла сигнориа востра; сиамо востри сервидори.
ВИЦУЛИН: Гиураддио, ови мач и ова десница вазда да је на твоју заповијед, која ми није срамоте учинила до данашњега дневи. Бажови ло педе, сегнор.
НЕГРОМАНТ: Стате препарати, - нон пиу!
Шести призор[уреди]
АРКУЛИН: Не нађох ниједнога од судија, да овога негроманта чиним с динаром круха у Пуљу послат. До данашњега дневи не знах што је страх, а ова вражија негроманција учини ме да веће нијесам човјек, да сам од јунака девентао зец и галлина багнада. Сад кад се лис крене, тако и пазмам! Да мало дијете сад дође на мене, срамоту би ми учинио. Свентурадо Аркулино! D' алтро цанто амор ми ассассина! Црудел аморт, перцхе танто фоцо ин ме?! - Ах! Што? Језус, пазмах! Овди оволико девентао сам тимид, горе нег зец. Вјетар ми сад вјеру чини. Ах, инфелице, ах, мисеро Аркулино! Несрјећо прихуда, да ли ме ухили! Анчицо, од њекога те сам страха и заборавио. Моја ве кћерце, душице моја! - Ах! Ја не знам... Језус, Абе Марија! Цредо..., Qуи абитат... Страх ме је! Није инако, ја сам иштећен, страва ми је; ја сам злочес човјек, ја сам невољан човјек, е нон ест, qуи цонсолат ме! Ин фине, ја сам све крив. Могао сам све моје после с миром начинит, а отидох по путу од враголија. Анчицу могах имат, - драгу, кордијалу Анчицу! Даваху ми је, а не умјех ју узет. Сад ми не остаје друго нег да узмем конопац тер да се објесим. - Милица!
Седми призор[уреди]
МИЛИЦА: Господару!
АРКУЛИН: Је ли Кучиврат дома?
КУЧИВРАТ: Јесам, господине!
АРКУЛИН: Кучиврате, моје дјетеце, зло стојим.
КУЧИВРАТ: Што је, за Бога, господару? Ото се си изморио.
АРКУЛИН: Што чини Милов?
КУЧИВРАТ: Заспао је, лотар један!
АРКУЛИН: Милица, чујеш ли ме?
МИЛИЦА: Господару!
АРКУЛИН: Став' памет што ти велим. Никога не упушта' у кућу, или од моје стране дође или т' од друзијех стране, - ни Кучиврата, нег ако са мном дође. Изван моје персоне никога не прими у кућу.
МИЛИЦА: Добро, чула сам.
КУЧИВРАТ: То ли се ни у мене твога вјернога не уздаш?
АРКУЛИН: Тако хоћу, Кучиврате, така је потрјеба. Зло се чујем, тријеба ми је отит у лијечника. Хајме, њешто не могу ни ходит! Кучиврате, не могу се кренут, помози ме!
КУЧИВРАТ: Биједан господару, што ти то дође?
АРКУЛИН: Кучиврате брате!
КУЧИВРАТ: Мај прц! Ти не мореш ни с мјеста. Неа те понесем у лијечника!
АРКУЛИН: Кучиврате, паче те кумљу!
КУЧИВРАТ: А богме т' јес у теби брјеме!
АРКУЛИН: Овако свакому буди тко се у враголије импача!
КУЧИВРАТ: Држи ме се, госфару!
АРКУЛИН: Најлакше, Кучиврате брајо.
|